Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

скедобеса око обод окаобезоввок обесио особе око

Тако удружене, а неке и реформоване, задужбине и фондови могли би много учинити за истинско народно просвећивање, служећи се методима непосреднога утицања на народ место досадашњим посреднога.

Узимам најпре пропуштено национално васпитање нашега народа у Маћедонији. Нашом инертношћу и, још више, повлашћеношћу и од Русије, и од Турске, и од Аустро-Угарске, и свих великих сила, Бугари су усели у седло и по методи „силом ни милом“ успели су да напослетку створе у Маћедонији генерацију, — која је заборавила на гомиле костију побијених својих српских предака, — расположену према себи. Али вечито праведни Боги српска мишица учинили су да је већина тога нашег народа у нашој заједници, али више физичкој него духовној. Дебела скрама туђинске нечисти је на души његовој, коју треба енергично, а пажљиво, скидати. Чиме2 Ничим другим до просветом и истинском културом.

Али због никакве личне и имовне безбедности и рђаве администрације бољи учитељи и свећеници неће тамо да иду. Места се, до душе, попуњују, али киме и како2 Шаблони су ту, али рада нема. Има и рада, али наопаког, од кога скрама нечисти може продрети и у срж. ја мислим да би се могло нешто учинити, да се у те крајеве привуку најбољи учитељи И ЧИНОРници, нпр. кад би се из једнога дела прихода удружених фондова и задужбина награђивали они који би се одликовали својим радом. Награђени учитељи морали би бити не само одлични радом у својој школи, него и културни и национали радници ван ове: да уче неписмене писмености у зимским данима у тако званим вечерњим школама; да недељом и празником сакупљају некадашње ученике у читаоницама ради одржавања и ширења раније добивеног знања у т. зв. продужним школама; да шире рационална пољопривредна знања преко угледне школске градине и преко својих ученика; да предавањима, школским свечаностима, ђачким позориштима и певачким друштвима јачају националну свест и шире разумне народне обичаје; да јачају витешки дух у народу гимвастичким, стрељачким дружинама; да, залазећи по кућама, и о веселим и жалосним приликама, дају поуке о чувању здравља м пеговању душе и т.д. по свем што може доћи у обимни круг народнога просвећивања. Исто вреди и о одличним свећеницима, који би ширили истинску побожност и јачали националну свест, што би све потврђивали примером на себи;

Добар пастир, јер што каже ином, И сам својпм пошврђује чином.

оожовжовжовжовжовхео 58 — овожебхобусохеобхсожоо