Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

безове ове оовкоовка додоово обе зове око осе

То исто вреди и о осталим чиновницима, па, ако хоћете; и_ о жандармима. Награда од које хиљаде динара, која би се дала тако одличним радницима, служила би им да преко лета поправе порушено, таквим радом, здравље, да га друге године с већом снагом и вољом продуже рушити. |

Па, онда, има још и других начина кориснога утицања на народ. Нпр. помоћи, по предлогу кога одличног учитеља, неку добру девојку, некадашњу ученицу, при удаји; доброг момка занатлију или трговчића да отворе радњу и тд. и т.Д. А треба знати да је таквог рада пре 1912. године било и сувише у тамошњем нашем народу због могобројних пропаганди. Тако би се тај наш народ уверио, да смо му ми заиста браћа, а не на-зови-браћа, који му узимамо порез у касу и синове у војску, дајући му у накнаду за то пропале турске друмове и личну и имовну необезбеђеност, да друго што и не помињем.

На тај начин натурена ненационална скрама би се убрзо смакла, заблуделе овчице би се вратиле, а дух Св. Саве би се зарадовао, видећи своја чеда и духовно уједињења. Стављамо ово на размишљање онима којих се тиче, али се не сме оклевати, јер догађаји више не теку, него падају и сурвавају се као планински потоци с ломњавом и треском.

Да идемо даље. Удружени фондови и задужбине могли би имати и једну заједничку штампарију и издавати библиотеку за народ, рецимо по имену Доситеја Обрадовића, писану језиком и стилом разумљивим народу, по свима гранама народнога живота.

Али мора се одмах рећи да књига јесте јако средство, али пе и нај јаче, као што није ни једино, а сем тога добру књигу, истинску народу потребну и разумљиву, врло је тешко написати. После тога, књигу треба и оживити, а за то су жива уста. | Христос и његови апостоли нису се служили књигом, пего живим језиком и личним примером, па је истом иза дела дошла писана реч — јеванђеље. Дакле, пратика, па граматика, што рекли Црногорци. Шта нпр. вреди писати лекарске поуке о чувању здравља и издавати листове о том из Београда, презасићеном лекарима, кад има читавих крајева у земљи без и једнога лекара, кад су лекарске походе и лекови баснословно скупиг И не треба се чудити што су стари обожавали и светитељским ореолом украшивали „безмитне враче“ (бесплатне лекаре) Кузмана и Дамјана. И ми бисмо то данас чинили, само кад би њих било.

Жива одушевљена реч, с примером на себи, усред масе народне: у дому, пољу, механи, на крштењу, венчању и опелу,

оожозжоохоосхоожобжхоо — 159 — оожхоожосжоржововжоо