Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

оке осе ос осе возове ове возове ов око

осуђују омладину за оно, што су јој сами дали, за оно, што је она пасивно примила и стално прима од њих.

Ако нараштај није какав би требао да буде, најмање је за то он сам крив. Омладина се васпитава на примерима. У животу су добри примери ретки. А није ни чудо, јер су честити поступци израз карактера са јаком вољом, израз врлине и самопожртвовања. А такви су карактери ретки не само код нас, већи у напреднијим и просвећенијим земљама. То потврђују и објективни савременици.

„Морамо отворено признати, вели француски писац Пол Биро, да су људи с моралним темпераментом још врло ретки у Француској. Томе нека се нико не чуди... Нешто више таквих људи, ма да су и они једна незнатна мањина у сравњењу с читавом народном масом, може се наћи тамо, с друге стране Ламанша или Атланског океана, у англо-саксонским земљама, где јавно мњење, боље образовано, неће никада бити на кривом путу кад год има да с радошћу прими какву корисну реформу и успех али с тим, да у исто време строго сачува породичне и грађанске врлине минулих нараштаја. Ти су људи гостојни наследници својих далеких предака, који су тако природно и срећно спојили хришћанска веровања са строгом независношћу у приватном и политичком животу својих дубоко религиозних мужева. И док су наши енциклопедисти ревносно радили на раскидању веза између морала и религије, Вашингтон и његови прослављени другови мислили су, да стари морални закон, у наслону на дубоку хришћанску веру, представља духовни цемент, који спаја најслободније и најравноправније грађане пред „случајевима“ у животу“.'

А други француски писац, Вејо, испитујући морални пад код народа и оскудицу у људима са узвишеним карактером, врлином и самопрегоревањем, указује где су главни узроци, па између осталога каже:

: Раш! Вигеди, Га спзе тогаје дез (етрз попуеаих. Стр. 357.

ОБСХОСХОСХОВУХОУОВХОО | — 12— ОБХОСХООХОХОСХОСХОО