Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

оазе Обе оса зоо сеобе воо дос оосево осе во осе осе 005 О

веома много препрека. Раскош имућних све више расте. Потребе, удобности и излишна задовољства све се више умножавају а људи се довијају да их по сваку цену задовоље, ма и непоштеним средствима. С друге стране видите сиромахе, потчињене капиталу и машини. Њих искоришћују за велике зараде. Гледате како човек од ранога јутра у понедељак, па до у суботу увече поступа по познатој изреци Александра Диме-Сина: „Све своје старање своди на вештину да утераш туђе новце у свој џеп“ („Тез абатез сезе Гагдеп! дЧез алштез“). Није, према томе, ни чудо што уопште радник код нас и нема слободног времена за своје образовање.

Зар такав развој и нездрав поредак у друштву не утиче на душу младог покољења»

Васпитавањем омладине, морамо признати, не бисмо се могли похвалити. За ту врсту уметности наша средина као да врло мало има смисла и осећања. Породица, у главноме, није солидно припремљена — не разуме потребу и значај васпитања. У школама је васпитање, тако исто, нешто споредно, тек на другом па и трећем месту. Само друштво, пак, на њега, готово, никакву пажњу не обраћа. Нараштај је остављен самом себи. Васпитање се изводи собом, произвољно, у зависности од.слепих случајева, по делима и поступцима разних Журдена и у кући, и у школи, и у друштву. А сваки већ може знати, шта се све може видети у овим трима васпитним центрима, који тако мало воде рачуна о примерима које дају, тако површно појимају своје васпитне улоге. И не само то. Представници ове три установе, тако значајне за организацију и стабилиост сваке државе, уместо да буду незадовољни собом, да буду свесни свога немара, они су, чућете на сваком кораку, незадовољни омладином што иде њиховом стопама. Тиме они дају још један ружан пример, поред многих других:

ОСХОСУОБУОСУОСУОСЖОВ | — 1— ОСХОСЖХОСХОБЖХОСУО О)