Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

и усавршавати добре примере. Она ће бити та, која ће градити. Буде ли, пак, случај, да су примери ружни, негативни и ниски, логично је да се и нова генерација не може отети од штетног утицаја: и она ће понављати ружне поступке, ићи ће стопама старијих а у крајњем резултату неминовно ће изазивати моралне и социјалне потресе. Од таквог нараштаја тешко да се може очекивати какво добро. Он ће понајпре бити упућен на рушење.

Мала ће корист бити од обичаја и установа ако се лошим примерима отварају широм врата. Ош Јеез зше таомћиз > Шта су закони где нема добрих обичаја Шта су институције без људи 2

Напредак, чак и опстанак друштва увек је у зависности од јавног морала. Ниједан уговор између приватних лица неће имати смисла и вредности, ако није обезбеђен савесношћу. Исто вреди и за државне законе. Сваки довитљивац може их, помоћу сплетака, изиграти. Познат је класични израз: вештина изигравања закона (аге де дегоцтпег јез Јој5). Ружни поступци понајпре ће ометати здраве односе у друштву, умртвљаваће правно осећање. У таквој средини врлина неће моћи за себе наћи места.

Утехе ради често се говори, како је цивилизација дужна да створи такве друштвене погодбе, у којима би врлина сасвим лако могла да прокрчи себи пута и добије полета а порок да се онемогући! Само што се при томе заборавља, да је цивилизација, каква данас постоји, производ исто толико порока, колико и врлина људских. Она, изгледа, и не постоји ради искорењавања порока, колико, по речима једнога философа, „да порок изгуби половину од своје вредности у губљењу од своје грубости“. Цивилизација, сем тога, избегава да буде заштитница врлине. Она се брине само о пристојности. За то врлина и има на своме несавладљивом путу много,

ОБЖХОБХОСЖХОСХОСЖОСХОФ | — 10— – ОбХОСХОСХООЖООСЖООЖОО