Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

%

окове осе дос во Осе зОо дос во вс ОС ОС ООСС

Како се у то доба водила подземна и упорна дипломатска борба око задобијања права код Цариградске Патријаршије и Порте за једно владичанско место у Скопљу, то Драгиња покушава да иу том мучном питању, обазриво са своје стране, прими учешћа. Нареченом српском Митрополиту Фирмилијану шаље на дар диван напрсни крст а с цариградским Патријархом Јоакимом Ш ступа у преписку, шаље му лепе поклоне, ћЋилимове и смотрено наговештава, да очекује његову благонаклоност у решавању Фирмилијановог питања. Блажене успомене _ епископ жички Сава нарочито је у то време путовао у

Свету Гору и Цариград, те је том приликом предао и Фирмилијану Драгињин поклон, драгоцен крст а Патријарху Јоакиму Ш однео пун сандук разних понуда: слаткиша, ретких ликера и пиротских ћилимова.

Интересовање њено за сва национална питања на нашем југу постајало је из дана у дан све веће. Са свима нашим епископима стајала је у живој преписци и обавештавана о потребама, стално је слала поклоне појединим црквама и манастирима: св. јеванђеља, сасуде, свештене одежде а често и новчане прилоге. Њен је дом, због тога, вазда био пун гостију и намерника. Ко год је у то време долазио у Београд из |ужних крајева, било због црквених, било због других, националних послова, а често и путници— странци, кореспонденти, сматрали су за обавезно, уз патриотску сарадњу и јавног радника г. Стеве Ћурчића, да посете ову ретку жену и патриоткињу нашу. Поред поглавара наше Цркве и од њеног је дома створен био врло значајан, користан центар за наше црквено-националне ствари.

Као одговор од руског цара добила је, нешто доцније, нарочиту захвалницу и његову фотографију са својеручним потписом а од Патријарха Јоакима Ш примила је скупоцен крст и једну веома ретку, уметнички израђену икону свих српских светитеља.

ОСХОСУООХООХОоЖОСКОд | — 39 — _ ОСЖХОСХОСХОСИОоХоУое)