Прослава 50-годишњице Српског академског друштва "Зора" у Бечу о Видову-дне 1914. год. : 1863. - 4. X - 1913 : посвећено "Зори" и Српском Народу

па ЕТ ==

тора права и адвоката у Земуну. Он је на моју молбу спевао Зорину химну, и она је коначно усвојена на седници од 22. ХП. 1888. године. Ваља ми споменути, да се о њој бурно и жучно ве– ћало. Њен највећи противник био је медицинар Ђурић међу друговима од милоште назван „Чича“. Чудо је, да је он, високоуман човек, тако зло мислио о химни, која је у току од неколико година постала омиљена народна песма. Када сам 1893. године дошао као млад лекар у Бео-. град, ја сам срео у Кнез Михаиловој улици један пук српске војске у пролазу за град и нисам веровао својим ушима шта чујем... певаху Зорину химну! Па не само војска него и грађанство уз пут певаше:

(Освани, освани дане бели!...

За зором белом...

И старе ране Косовске зацели!...

(Освани, освани дане бели!..

Слушао сам химну Зорину, стао сам „мирно“ у фронт, скинуо сам капу те сам поздравио светињу српску, заставу српске војске и заплакао сам се од радости, јер чух и видех да је право било на мојој сшрани!.. ја дакле нисам био „узурпатор“, како ме „Чича“ назва у „Зори“ због њене химне! „Чича“ се преварио. Зорина химна је песма од вредности! То је народна песма!