Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

Већина закона допуштају при отпуштању тежих криваца за извесно време накнадни полицијски надзор. Ипак, њихова садржина није свуда једнака. По немачком закону полиција може дотичноме забранити бављење на извесним местима, а ако је странац може га и протерати; осем тога може му се претрес стана чинити у свако доба, и без да стоји каква одређена С нЕе (8 39 К. зак. у в. с 5 108, 104 крив: с. пост.).

У Француској може му се такође забранити бављење на извесним местима, а осем тога он се мора пријавити где ће да станује и мора на сваком месту, где се настани, бар шест месеци пробавити, сваки одлазак пријавити, и на сваком новом месту где дође пријавити се месном кмету.

У Енглеској полицијски надзор не даје право, да се каквој особи забрани да своје место бављења слободно бира и мења, али она мора свој избор и сваку промену да пријави, а осем тога да се један пут месечно лично или писмено полицији јави.

У казненим законима појединих држава, овај се институт не помиње, тако у законима Данске, Шведске и Финске, а исто ни у законима холандском, угарском пи код једног виза швајцарских кантона. Ну ипак се свуда може наћи примена појединих врста, као н. пр. дански закон од 3. Марта 1860 о кажњавању просјачења и скитње, и шведски закон од 12 Јуна 1884 о скитњи.

После зрелога размишљања решили смо се да не предлажемо, да се усвоји овај институт, који је и код нас непознат. У земљама, где он постоји, спорно је да ли од њега има користи,6б Из пријекта закона о извршењу казне видиће се, да се намерава, да се отпуштање на пробу по правилу чини за један део казне тешкога затвора, а за време пробног времена, отпуштени ће стварно увек на неки начин бити под надзором, ма то и не било под полицијским надаором, тако да ће се свакојако исти резултати постићи као и код полицијског надвора. Истина, да би особе, које због рђавог владања морају сву казну да издрже, биле погодне да се при отпуштању ставе под налзор, али можда би ипак ваљало покушати, да се види како ће се оне на своју руку пробити,

% Тако види Лист Часопис за ук, крив, право 1889, е. 371. УДЈ