Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

Ме“

141

соја се у главпоме из њих и састоји, могла избацити бев штете. | Шта више, у ствара, узима се, да одредбе о којима. је – реч, делимично садрже позитивне прописе, а делимично претпоставке, које се не могу примити. Одиста, за кажњивост нехата у опште се мора тражити „да је опасност делања била тако јасна, да се лако могло увидети, да из њега може штета произаћи“. Напротив по 52 Гл. 4 казненог закона сматра се да у овом случају стоји тежак нехат, услед чега излази да и оно делање треба да буде кажњиво, којега се опасност није могла лако да увиди. Према овоме изгледа да је целисходније, да се место пролиса садашњег закона, који одређују кад се нехат има да сматра као тежак, унесе један пропис о томе, у којим се случајевима у опште нехат може да казни. Ако би се ово пропустило, то би лако могло довести до појма, да се грађанско-правна и казнено-правна одговорност поклапају, што је, као што је већ Швајгар извео,"“ неосновано. У ствари је сасвим јасно, да ће исто тако, као што закон, за један низ случајева, у опште не кажњава нехатну повреду права, у другим случајевима сви разлози стојати за то, да се примена казне ограничи на квалификоване случајеве равнодушностиа, лакомислености или немара. Ићи тако далеко да се кажњава у опште сваки урачунљиви нехат, било би само безобзирно и излишно примењивање једнога средства, за које се, више но за сва друга, препоручује примена пажљива и одмерена. Неће се постићи да се улије већа предосторожност, кад се онај кажњава, који је био тако ванредно несрећан, да причини штету каквом радњом, која у опште није изгледала опасна или би при извесном размишљању морала таква изгледати. И лако би могло довести до неправичности, кад би се по закону то тражило, да су сви људи дужни, да у свима положајима, у сваком телесном и

72 Коментар 1 с. 190/193; сравни Шварце, Коментар с. 21 и 23, где етоји:

„Сада, кад у закону није изречено једно такво ограничење, које се само по себи не разуме, стоји опасност, да може наступити кажњавање нехата, које би сувише далеко ишло“. Види п Мајер „Угарски Казнени Законик“, с. 115: Свакако и по угарском закону стоји несумњиво то, да се никако не жели, да св кажњава мали нехат,

Напротив да сваки нехат треба да буде кажњив учи на више места, „Долманов Коментар за баварски кавнени законик,