Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

410

нијаних; по овима се казни онај, који избацује из своје куће ове, који су се ту напили, било сам или средством других лица, казном од 8 крона за сваког избаченога, а у њима је додано још и то, да ће, ако би тиме била причињена штета, механџија осем тога имати да плати 20 до 200 крона.

У 5 24 закона о ракији од 24 Јула 1894 примљено је, свакако, место ових одредаба, право накнаде према механџији, али како је реч „осем тога“ и овде задржана, то је. могло бити једино у циљу, да само механџија треба да подлежи казни, па следствено да нико не може бити кажњен, ако овај не може бити обухваћен. Исто тако не може се ни накнада од њега тражити, ако не буде казнено-правно одговоран, пошто је, међутим, казнено-правна одговорност механ-

одаје у овим случајевима, без сумње ограничена на такве случајеве, где је он сам котично повредио закон пили проузроковао његову повреду, то отуда излази да нико неће подлежати каквој особеној одговорности од његовог персонала, ако ко од њих у његовом одсуству, по своме сопственом нахођењу кога избаци. У закону о транспорту од 14 Јула 1898 у многим случајевима припрећује се казном само држаоцу станице, а међутим нема овлашћења да се он чини одговорним и онда, кад му се не може ништа ставити на терет н. пр. кад је иступ учињен од његовог момка за време док је он одсуствовао по потреби. Изрични прописи у овоме погледу налазе се само у законима. од 18 Маја 1876 и 19 „Јуна 1880 о поштеди морских паса, и китова, по коме за иступе посаде одговара само вођа лађе, ако је он заповедио или допустио да се они учине, иначе одговарају они који су криви, правило, дакле, које одговара ономе, што смо га ми овде навели.

3:ом 8 Уводног закона безусловно су проширена правила, која су овде прописана и на казнене одредбе осталих закона, тако да отпадају оне одредбе, које би од овога одетупале (види Мотиве за пројекат уводног закона, где се налази ближе набрајање ових закона специјалног заководавства). к 5 41. Сматра се да се без, бојазни може изоставити набрајање разних врста тежега нехата, које су биле означене у 5 2 Гл. 4. казненог закона од 1842. Већ у коментару Швајгтардовом скренута је пажња на то, да би се цела ова глава,