Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

109

Међутим, насупрот овоме мора се утврдити, да се овај израз има узети у ужем смислу, да није довољно то, што је кажњиво дело учињено за време службе, нити то, што би се оно учинило услед прилика, које сама служба доноси, већ се само делање мора поклапатљ баш са вршењем службе њли мора трестављати један бео службе Тако схваћена одредба може се на сваки начин применити на целом пољу казненог права, а да ће овакав појам овладати, у толико се мање може сумњати, што се одговарајући израз у 3—21—2 разуме на исти начин.

У осталом мора се поменути, да одредба, према садашњем закону садржи ограничење одговорности предпостављенога, у толико, што се у 5 8 Гл. 5 предпостављени чини увек одговорним за пасивно држање према противзаконим делањима потчињених, чак и онда кад она немају никакве везе с службом. Свакако да казна може бити већа од тешког затвора само онда, кад је мотив користољубље. Ну у ствари ће овај мотив по правилу постојати онде, где се оваква делања потчињених, предузимају у туђој служби, тако да ово ограничење има овде мали значај.

Што се тиче друге стране ствари, т. ј. одговорности потчињенога за иступе, које он учини у туђој служби, опште је правило пројекта, да казнено-правна одговорност није искључена, али да она по 558 може да се не примени, ако је делање било проузроковано његовим зависним положајем.

У многим случајевима састав специјалних прописа послужиће за даљу некажњивост, пошто се њима одређује казна. само према претпостављеном т. ј. према газди. У колико ово вреди може збиља доћи у питање, али међутим из овога неће произићи никакав неспоразум, чим је дата могућност да се бар газди може кривица приписати. Напротив ако он није крив и ако се због тога он у опште не може тужити, онда би наступила осетна празнина, ако ни потчињени не би подлежао казни.

0 овоме има у трећем делу законског пројекта један низ примера (сравни мотиве за 5 58 и. сл.) али је њима 6богато и казнено законодавство ван казненог закона. Тако изгледа да су казнене одредбе у законима о пиву и ракији, бар делимично управљене само противу газда. Види н. пр. одредбе у 55 28 и 18 закона од 18 Јуна 1884 о избацивању