Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

остале казнене одредбе, које би могле да постоје у осталом законодавству. Према томе право место за такву одредбу, овде је, јер би иначе били принуђени да је понављамо у свакој. прилици, кад год би св мењао какав казнени пропис.

Међутим овим није још ни у колико одговорено на питање, у колико се признаје повратна сила новоме, блажијем закону. По правилу у закону од 1874 ова одредба могла се да примени само пре доношења пресуде у првој инстанцији. Међутим већина страних закона садрже ово правило без икаквог ограничења, 0 из чега излази да нови закон има да се примени од свакога суда, пред који ствар дође: а у појединим законима чак је и то одређено да се нови закон има да примени и онда, кад је већ донета извршна пресуда,

Пројекат се задржао на томе, да се нови закон има да примени и тада, кад он ступи у живот за време суђења у шефенском или поротном суду, но ипак не код правних срества, чији циљ управо се и састоји у томе, да се испита да ли је тачно примењен важећи закон на утврђено фактичко стање (жалба) или да се исправи погрешка, која је учињена у примени права, услед нетачних претпоставка у фактима (поновљење). Како у овим случајевима тако и онда, кад је нови закон ступио у живот тек по извршности пресуде, сматра се да је најцелисходније да се битне разлике отклоне помиловањем.

Комисија се начелно слаже с правилом да чим ступи у живот нови закон, он треба и да се примени, а не какав други, који је међутим укинут. По томе, по мишљењу комисије, најбоље би било кад би се у закону казало, да се увек има да примени онај закон, који важи у времену суђења, но с тим, да се увек обраћа пажња да се због тога не добије такав

10 Тако види Немачки закон 5 2, Холандски 5 1, Дански 5 306

# Биндинг, Напађцсћ 1 стр. 252, Бернер, Делокруг дејства казненог законика и ост. 1858 стр. 60, Шварце, Коментар код 8 2 и ост.

1: Тако чл. 2 Талијанског закона: „Нико не може бити кажњен за какво дело, које није кажњиво по каквом доцнијем закону; ако је когод за такво дело осуђен, то отпада извршење и последице казне. Ако се закон, који је важио у времену кад је дело учињено, разликује од доцнијега закона, примениће се онај закон, чије су одредбе најповољније за осуђенога. Види и чл. 4 шпанског пројекта. Види против овога (С. Мајер. Пројекат Казненог Законика за Краљевину Италију с. 5, 6. Тауфер, скулљена мишљења о пројекту хрватског казненог законика, 1882, стр. 5.

ПРОЈЕКАТ — МОТИВИ НОРВЕШКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА 2