Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства
29
шкој, а исто тако и ступање у какав брак, који би због сродства био законом забрањен.
Што се тиче других преступа, моћи ће се по правилу узети, да кажњавању има места само тада, кад су они кажњиви и по законима места, где су учињени, у целоме низу случајева ово је потпуно јасно, нарочито у колико дотична дела нису сама по себи неморална нити се по законодавству стране државе могу да сматрају као против закона, као што ће то н. пр. бити случај код већине полицијских забрана. Међутим боље је да кажњивост зависи од иностраног законодавства, у колико је могуће мање. У ствари има читав низ дела, која се кажњавају равномерно од свију цивилизованих народа и таква дела може норвешко законодавство да прогласи, да су несумњиво кажњива, без бојазни за своје поданике, па ма где она била учињена. Овим се постизава не само то, да постаје излишно нарочито испитивање страног законодавства што је често скопчано с тешкоћама, већ постаје сигурно да су кажњиви космополитски признати преступи, чак -и тада, када су учињени међу дивљацима или ван свакога уређеног државног бића. На овај начин води се рачуна ио околности да држава штити своје поданике и у иностранству на сваки начин у њиховом међусобном односу. Полазећи са овога. гледишта, пројекат је исказао, да се већина прописа, другог дела закона, без ичега даљег, има да примени на Норвежане у целом свету, а у случајевима, који нису овначени, тражи св да је дело кажњиво и по законима места, где је учињено. Ипак морамо овде да приметимо да није потребно да казнени пропис у иностранству има исти значај каосиу Норвешкој. Тако, где кажњивост изрично зависи од противправности, ова мора да буде оцењена по праву, које је најмеродавније по општим интернационалним правним начелима а то је по правилу право дотичнога места. Тако по 5 216 не може нико да буде кажњен за то, што је 17-то годишње дете одузео од старања надлежног лица, ако такво дете по праву места, које је уједно право његовог места становања, може слободно да одлучује о својим личним стварима.
Овим, у нашем пројекту изведеним уређењем, он је у ствари овде више пришао постојећем реду, него што се то у почетку хтело, Међутим пројекат избегава како разне нецелисходнсти, које могу да произађу као посљедице данашњих