Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства
91
услед удаје за каквог иностранца, који живи у држави.» Ако страни поданик стоји под новешком заштитом, онда он, у осталом, не би могао да буде протеран ни по закону од 1888.
МА. 0 кажњивим делима, која су учињена од шностранаца у иностранству. К 5 12, 4 6). И кад се тога строго држи да поједина држава има да пази само на своје сопствене интересе и да нема да се брине о даљим задацима, не би им се могло да пребаци никакво одступање од овога принципа, кад би оне задржале за себе опште право, да казне и иностранце, за преступе учињене у иностранству. Државе су солидарне у погледу већине преступа и најмање може да жели која држава да постане прибежиштем за лопове, разбојнике ит. п., тиме, што би им давала склоништа код себе. Што се све више одомаћује то, да државе једна другој издају злочинце, томе не треба да тражимо разлога само у потребама државе која моли, већ и у потребама државе, која чини издавање, што се јасно види и из тога, што се иностранци, који су учинили веће злочине, протерују, кад нема повода за њихово издавање. Ну протеривањем се не постиже оно, што се постиже казном, а осем тога издавање још зависи и од готовости стране државе да прими онога, који се издаје. Осем тога може уговор о издавању да буде суспендован услед рата или се могу да истакну разна схватања односно доказа о извршењу злочина или односно места, које има да се сматра као место дела. Најзад може бити да је учинилац и у држави, где се буде бавио у то време, стекао право грађанства и по томе може да буде искључена могућност издавања.
Мора се тврдити и то, да се тежи томе да кривично право постане универзално. На сваки начин до сада су само мало закона прокламовали космополитски карактер кривичнога права, а то су аустријски, талијански и угарски, од
5 И швајцарски Савезни Казнени Законик у чл. 87 пи Штосов пројекат уравнавају Швајцарцима лица, која живе у Швајцарској и по томе их кажњавају и за таква дела, учињена и у иностранству. (Види О општем уравнавању Штос, Основи 1, стр. 161).
6 Такав је закон био у Аустрији још од 1883 и мотиви за садашњи аустријски пројекат предлажу да се то правило задржи, изводећи то овако;
„У главноме ово важи и о садашњем закону, коме се мора одати хвала да је предњачио у остварењу мисли о солидарности правосуђа свију цивилизованих земаља“. Види Цукер у часопису за интернационално приватно и казнено право ПТ, стр 618.