Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

41

начин повећан је број убица (од 7 на 9), али као што се показало, ових пет година биле су у опште јаче у криминалитету него пред идуће. Ипак за време од 1881 до 1882 била, су два погубљена, а на против у годинама од 1883 до 1889 није нико погубљен. У првим годинама после погубљења, број смртних пресуда и потоме и број убистава био је необачно велики: четири, три, три, за последње читири године смањен је на једногодишње (Оливе Крона [ с. стр. 286). У 1892 опет је извршена једна смртна казна. Искуства, која су прикупљена у погледу дејства укидања смртне казне, сигурно су тако богата и многострука, да она морају бити решавајућа. при давању одговора на питање: да ли ова казна има ту нарочиту особину да спречава злочине. У будуће се не може то примити да се решење овога питања тражи у теориским оценама и дедукцијама. Ну искуство показује да она ових особина нема, напротив оно указује на то да је њено уклањање корисно за правну сигурност. У ствари није невероватно да то на многим местима може тако м бити, без обзира на утицај ове казне на морал народа, за који се налази да је штетан. Наиме показало се да поротници веома нерадо оглашују оптуженика за кривог онда, кад та кривица повлачи смртну казну. То је у Америци тако познато, да се чак примери за то наводе, да је бивало случајева, да је извршење намераваног убиства дотле одлагано, док није. могуће било да се оно изврши у једној од држава у којој постоји смртна казна. Исто тако у Америци, чести случајеви линча који се дешавају само у државама, у којима постоји смртна казна, долазе од скандалозних ослобођавања оптуженика која су последица тога што се поротници боје да оптужене окриве. Из сличних узрока енглески банкари у 1880 г. тражили су укидање смртне казне за фалцификате, пошто се на име показало, да је она овде по правилу била узрок за ослобођавање криваца; а да се то тако у знатноме степену и код убистава у Енглеској дешава, да се отуд видети, што је у Енглеској и Велсу (за 80 год.) од 2005 оптужби због убиства било само 665 осуда, док се иначе обично две трећине оптуженика ва криве оглашују.3“ Кад се као што је то код нас увек може

9 „Соттифед“ били су 1884 у свему 79 због убиства; од њих су 23 ослобођена, 16 оглашени за неурачунљиве и 40 осуђени, „Соттеа Тог (лај“ било је у истој год. 14407; од ових је 3220 ослобођено, 58 огла-