Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

т1

ђеници казну по правилу заједно издржавали и уз то још без рада, то би било тако рђаво, како се само замислити може. Кад већ код кратковременог затвора има мало изгледа, да се осуђеници поправе, онда је у толико лакше да св они покваре, и ако дуговремени затвор дејствује поправљајући на сразмерно мали број оних, који му се подвргавају, ово нема готово никаквог значаја према оној штети, која се тиме причињава, кад су затвори за хиљаде, које се годишње подвргавају кратким затворима, једно место за васпитање у пороку и моралној покварености. Код нас је сада већ од дужег времена постало стално правило: да се казне кратковременог лишења слободе издржавају у засебној ћелији. Наравно да нема никаквога говора о томе, да се од овога принципа одступи. Ну не смемо се изложити ни опасности да се затвори препуне, услед чега би руковање у њима морало да олабави, а то је збиља један разлог који зато говори, да се остави извесна могућност за примену пооштренога затвора, који би зато могао бити у толико краћи.

| Можда је- још вероватније да ће у среским апсанама бити с тешкоћама скопчан како надзор тако и примена оних средстава, којима би требало постићи васпитно и заштитно дејство у погледу на осуђенике и да ће нарочито чешће тешко бити да се нађе сталан и погодан посао. Сигурно ће се добар ред лакше моћи извести, кад би држава, као што би то из многоструких разлога њена дужност била, у своје руке предузела среске апсане,5б али би то ипак, бар на многим местима, било скопчано с несразмерним трошковима. Ми морамо сматрати да је боља краћа, али знатно пооштрена казна затвора, нежели дужа, која се проводи у нераду. Оваква је казна наш данашњи обичан затвор или затвор с тврдим креветом, и ово гледиште по нашем мишљењу слаже сви с обзирима о потребноме апсанском простору.

55 Такав је случај у Француској а делимичнон у Немачкој. „Пруски годишњак“ (Ргепзајвеће Јаћгрсћег) 1886: „Казне лишења слободе и теорија поправке“. Штренг: „Студије о развићу и т. д. извршења казне лишења слободе“ 1886, се. 193, Илинг у „Листови за науку 0 хапсанама“ (Втањег Таг бефапетввкипде) ХУ, 92. „Часопис за укупно кривично право“ (Тећаећт Таг Фе кев, 5т-уј65“) УП, 199.

56 Види по овоме мотиве за законски пројекат о скитњи, пијанству и принудном раду, 1894, стр. 60.