Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

"дводневни приход, онда се и овде имала у виду условна осуда, која се има применити на најнезнатније преступе. На против код иступа мора се оставити могућност да се сиђе до половине једнодневнога прихода, пошто су овде често у питању казне за прекршај реда (Огапшпевофгајеп), на које је најбоље применити условну осуду, а и иначе казна, без штете, може бити сразмерно незнатна.

Сасвим је јасно, да онде, где се приход добија од каквог већег имања, ово може бити разлог за повећање новчане казне; обратно пројекат допушта да се може учинити спуштање и преко мере окога, што би се могло узети, с погледом на особите околности дотичнога случаја и имаовинске прилике оптуженога, кад се и поред тога одма може видети, да би овако велика новчана казна превазишла економску моћ оптуженога, јер је циљ новчане казне да буде таква казна а не да се претвара у казну лишења слободе, због чега она нетреба ни да буде употребљена као околишно средство за ову казну. Ипак морало се оставити конкреткој оцени судова у колико ће изнета гледишта бити меродавна, пошто ипак неће увек бити згодно, да се са изнетога разлога казна спусти на минимум. Ако се нађе да се неможе учинити одмазда за деликт, средством новчане казне, чије би плаћање одговарало економској моћи кривца, онда је најбоље одма изрећи казну лишења слободе, у толико пре, што се у оваквим случајевима лако може десити, да новчану казну, чак и кад је плаћена, плаћа неко треће лице. Због тога пројекат допушта и у много већем обиму непосредну примену казне лишења слободе п код полициских иступа.

У осталом ваља напоменути, да је пажња на имовинске односе, само један од момената, о којима се мора водити рачуна при одмеравању казне. Из тога, што се закон, услед ос0бите природе овог момента, налази побуђен да утврђује ближа упутства, односно важности која се има придати овоме моменту, може се извести закључак, да имовински односи у будуће треба да буду предмет сасвим другога, тачнога и поузданијега испитивања, него ли што се то данас ради. Пројекат истиче да се има узети у обзир само „вероватан“ приход, а из тога излази да је за суд ех оео довољно, кад је он у стању, да о томе себи створи мишљење; а то је и сада случај, ако се оће да одговара пропису садашњега закона. По