Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

Било би најтачније и најбоље, кад би се овде у закон могле унети све последице, које може донети кривична пре-

дања“, Да би ко био учитељ или лекар не тражи се ни „некажњиво“ ни „поштено“ владање, па чак ни то што закон тражи од занатлија, а то исто важи и односно положаја стараоца, пошто је казна губитка части отклоњена. Релегација. (отпуштање) са университета природна је последица казне принуднога рада или какве „бесчастеће казне“. Начин изражаја, који се на сваки начин може назвати нејасан и незгодан. Осем овога тешко се може услед кривице изгубити какво место, које се већ има. Ро– дитељска или супружанска власт, не губи се чак ни онда, кад ко буде осуђен због подвођења своје деце или своје жене. Извесно је да се може каквом правозаступнику одузети право да води парнице, ако се показао да за то није способан, а исто тако може и какав лекар, који са дозволом практицира, на основу закона о надрилекарима (Опаскза ђегеезећ 7), због неспособности, под извесним условима изгубити право на праксу (Псела ргтасИсанф), али га не може изгубити онај, који је свршени ме= децинар. Ко квари средства за псхрану, тако да она постану опасна за живот и здравље, може изгубити право да такву робу справља пли да њоме тргује, ако се такво дело подведе под 5 23, Гл. 21 Казненог Заковцка, али не и онда ако је деликт тако тежак да долази под 5'2а Та. 13. Понаособ, што св таче бирачког права, његов губитак, као што је познато, прописан је 5 53 а) Устава, али је овај пропис делимично аејасан, а делимично опет нецелисходан. Извесно да се он може у томе допунити, да и онај, који је на смрт осуђен (али помилован) губи бирачко право, а без сумње да ће и онај, који бирачко право још није ни стекао, изгубити право да га добије, у оним случајевима, у којима би то право изгубио онај, који га је већ имао. С друге стране опет, пз овога излази, да ово дејство мора имати чак таква казна тешкога затвора, која је изречена над лицем које још нема пуних 15 година, што је како неправично тако и неконзеквентно, докле год ово не повлачи и казна батина, која се уравнава овој казни. Само се по себи разуме да је ово у највећем степену и пропавољно, у томе, што казна тешког затвора код деликта, 0 којима се говори у главама казненог закова о кривоклетству, крађи, разбојништву и превари, увек повлачи као последицу губитак бирачког права, док то није случај код других деликата; тако овога губитка нема код казне тешкога затвора, због недопуштеног вршења какве јавне службе по 5 35, Гл. 21, али не п код осудо за какву мању крађу по 22—14, код повреде тајне писама, али не и код фалсификата из Гл. Пит д. Професор Ашехонг (Авећећопе) изгледа да због тога и узима, да п деликти, 0 којима св говори у Гл. 11, повлаче губитак бирачког права (Ш, е. 581), али исто _ тако како се ово мало слаже с текстом закона, може се противу тога напоменути, да многи случајеви, за које су казне прописане у овој глави Н. пр. 11, 8 13, представљају на првом месту полицијске прописе, ва које једна оваква последица не би била погодна. Као једна осеобитост може се и то истаћи, што по садашњем закону, онај, који има какву јавну службу, не само да може ову изгубити, него чак и код мањих деликата, може бити