Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

83

примедба нато, што је овај губитак схваћен као нека казна, "која безусловно искључује примену новчане казне или казне лишења слободе, Да услед тога у многим случајевима може наступити, да кривац небуде кажњен или да су судови— у колико је то у ошште могуће, — да би могли применити какву стварну казну, принуђени да кривца оставе у положају, за који се показао да је недостојан, то је и сувише познато, тако да о томе немамо потребе да више трошимо речи. Овакво устројство и не постоји нигде осем Скандинавије, у колико нам је познато, и чак у Данској може се, бар у неким случајевима, једновремено изрећи пресуда и на губитак службе п на тежак затвор (види дански казнени закон 55 180, 182, 183, 187 ид. ид.). На другим местима обично је правило, да, се јавни службеници, због кривица, како у служби тако и ван ове, осуђују на исте казне, и с овом осудом може или мора бити скопчан губитак службе, ако то изискује карактер дотичне кривице. Само у појединим случајевима, ито онда када дотични није управо учинио никакву кривицу, али се показао да је · неподобан за вршење службе и да је недостојан поверења, које му је на томе масту поклоњено, задовољава се тиме, да, му се само служба одузме.

Што се тиче других права, која се могу изгубити, казнени закон именује само неколико, па и то у сасвим специјалној примени, као у 5 25 гл. 10, право пзборану 5 зиз8, гл. 21, право на вршење заната. Иначе одредбе, које овамо спадају, налазе се у другим законима: У Уставу, у закону о Универзитетима, 7 војном законодавству, у закону о старешинама пи паборним судовима, у закону о правозаступницима, у кривичном судском поступку и ост., а делимично пи у самом казненом закону.

Јасно је да је овакво устојство нецелисходно. Овим св губи не само прегледност него и веза и систематска потпуност, Доиста и први поглед на постојеће одредбе показује да су овде веома потребне реформе.е“

__ 625 5 закона од 8 Јува 1818 тражи од трговаца да'су „некажњивог влалања (ејпеп џпвта реп Мапдеј), док по 3—7—1 законика да ко постане занатлија довољно је „ла није јасно доказано да је учинио какво непоштено или покварено дело, за које није ислаштао од Бога и код власти“ а закон од 12 Августа 1848, односно правозаступника тражи сведоџбу „0 поштеноме владању“, што је извесно с једне стране нешто мање, али ипак с друге стране можда нешто више него доказ „некажњивога вла6 %