Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

82

заводу, то би такво могло постојати увек само по имену, пошто се ниједан овакав завод не може тако руководити, да приходи премашају расходе. Осем тога ово одрађивање могло би бити неправично, у погледу на таква лица, која. су осуђена на веће новчане казне, зато, што се сматрало да она имају већи приход од рада, пошто то никако не стоји да је и њихов рад у заводу у том истом степену продуктивнији.

К 95 29 и 80. Наш садашњи закон нема никакве праве казне у погледу на част. Извесно је да једна кривична пресуда може, делимично непосредно као казна, делимично као последица саме осуде или казне, повући као последицу губитак положаја и права: на првом месту губитак службених положаја и права да се такви положаји добију, или и губитак политичког гласачког и изборног права, права на служење у војсци, права академског грађанина, права на обављање пзвесних заната или у опште да се грађанско право добије, као год што се за време издржавања казне може удејствовати делимично стављање осуђенога под старатељство (Плакат од 15 Јануара 1768). Ну гледиште, којим се овде руководи, није то, да се овим иде противу части осуђенога, већ да он само буде спречен у томе, да не заузима положаје или врши права или радње, за које се он, учињеним деликтом, показао да није способан.

Наше законодавство сагласно је са новијим законодавством других држава, која су потпуно укинула како „безчастеће“ казне, тако и „бесчашћа“ (тате) као казну. Према томе у овоме погледу шведски закон од 1864 заузима доста, усамљен положај, јер се по њему онај који је осуђен на губитак „грађанског поверења“ као „уаштејдак“ и свију права за која се тражи добар глас („оод Јтета“), има сматрати као искључен од ових права.

Ну, у погледу ближег одређивања права која се губе услед свршеног злочина и начина на којп овај губитак наступа, влада готово свуд разлика између нашег и страног права и ова разлика једва да постоји на једном јелином месту несумњиво у нашу корист, а сигурно је да она постоји на више места на нашу штету.

Једва да може бити разлике у мишљењу о томе, да јавни положаји, услед злочина, треба да се изгубе у ономе обиму како то ваш закон прописује. У тодико више може се учинити