Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

питању, које је утврђено у току живе расправе о овој врсти казне. Само предлог, да се код кривица учињених из користољубља, примени одузимање место новчане казне, чини од тога један изузетак. -

У Португалији постоји један сличан систем односно пзрачунавања новчане казне, али у његовоме извођењу на сваки начин потпуно различан. По чл. 65 португалског казненог закона, новчане казне не треба да пређу трогодишњи приход, а за једнодневни минимални приход узима се 100 рајса (око 40 бте), за максимални 2000 рајса.

Прописи о новчаним казнама у швајцарском пројекту главе по последњој стилизацији:

Најмањи је износ новчане казне три франка.

Казна треба да се исплати у року од три месеца. Ипак судија може овај рок према околностима продужити, а може и да допусти осуђеноме, да износ казне постепено исплати или да га слободним радом одради. Ако прилике, у којима се оптужени находи, после пресуде постану битно теже за оптуженога, онда судија може износ казне сразмерно умеритп.

Ако осуђени, у току одређеног времена износ не исплати или га не одради, то га судија упућује у какав завод за осуђене, да тамо остане дотле док износ казне не одради. Ипак затвор не траје дуже од једне године. Посао треба по могућству да одговара његовим способностима. Њему се могу давати послови и ван завода, нарочито послови за државу.

Само се по себи разуме да је умесно, овде предложено смањивање новчане казне, због погоршаних имовинеких прилика; али то ће се код нас моћи постићи помиловањем, средством, коме се на сваки начин мора прибећи кад се н. пр. абог промене прилика, као болешљивости, има да смањи казна лишења слободе. Што се тиче одрађивања у казненом

ства о практичном извођењу оваквога устројства, под свима околностима. Ну и ако није дата могућност да се посао захтева, то ће ипак принципи пројекта о одмеравању и плаћању новчане казне имати ту последицу, да Ће ретко онај, који је збиља вољан да плати, морати ступити у ћелију затвора. О томе да се место затвора осуђеници сместе у какав завод за принудан рад, ради одрађивања, новчане казне, код нас, на сваки начин, не може бити никаквог говора. Ово би било у многим случајевима изванредно штетно и осећало би се као неумесна строгост, кад би се онај, који не може да плати.какву новчану казну, на коју је осуђен, довео у једно такво друштво, какво се по правилу смешта у овакве заводе.

ПРОЈЕКАТ — МОТИВИ НОРВЕШКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА 6