Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства
80
Као субсидијарна казна предложен је тежак а не обичан затвор. Како се овде ствар тиче понајвише таквих индивидуа, које ништа немају, биле би обично илузорне оне добити које иду уз обичан затвор, а то је право снабдевања с бољом раном. Исто тако неће у опште у положају бити да сами себи посао нађу, они, који издржавају субсидијарну казну лишења слободе, а последица тога била би да би они морали радити оно, што се у затвору може за рад добити — често без икаквог избора — или би за време издржавања осуде остали без икаквога посла, што би за лица, која често не могу да плате због своје лењости, био незгодан положај. У опште закон полази од тога, да осуђени по правилу треба да може да плати, и жели се да се на њега у овом циљу снажно утиче казном затвора, која га иначе очекује; ова циљ неће се тако лако постићи, ако се не изабере таква казна лишења слободе, која је скопчана са што јачом принудом за рад. Најзад у последњем одељку 5 28 прописана су неколика правила, на. случај да се новчана казна делимично плати, а делимично издржи казном лишења слободе.
Ово што је овде предложено односно новчане казне, у основним тачкама потпуно се слаже са закључцима међународног друштва за кр. право, донетим на конгресу друштва. у Кристијанији 18916 а и са владајућим гледиштем у овоме
61 „МаифеПипсеп дег табеги. Кг ит. Уегеш“, Ш се. 265, види исто тако и извештај „2. Земаљски скуп групе немачког царства“, Берлин, 1891, с. 57—58 и 65—66. Види у осталом због сада врло богате литературе о овоме предмету 5 У. дег Да: „ууеЈке зуебенјке еп адтитаташуе Маајтесејеп Киппер хуогдеп сепошеп ота ђеб Кутааа је уегпшидегеп, Чаб тдеп Кесе! сејдђовђеп. опђефааја ЊИјуеп еп див де уегапеепде Несћбел5 тоеб ууогдеп опдегеаап“ и Розенфелд у „Мифее!. дег јбегп. Ктпа, Мег“ ПЕТ.
Пројекат се није могао одлучити да потпуно уклови субсидијарну казну затвора, као што је то са многих страна препоручивано. У ствари. кад би се увео принудни рад за одрађивање новчане казне, то бп се само на тај начин могло извести, да се или сам принудни рад прогласи за неку врсту казне лишења слободе, или да се онај, који би се извлачио од овога посла, за тај иступ осуди на кавну лишења слободе, као што то професор Лист пи предлаже. Али ако се, како то пројекат хоће, осуђеноме даје могућност, да новчану казну добровољно одради, то би казна лишења слободе, у ствари постала само казна, која се може навући услед тога што се неће да ради. Међутим по пројекту постоји та разлика, да се њоме не даје право на овакво одрађивање, узимајући да још за то није дошло време, да се такво право законом утврди, док се не прибаве више иску-