Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

79

да се ово пре сматра као једна установа у корист кривца и да се може у дејство привести без каквих несразмерних трошкова. У осталом ништа не стоји на путу да се одрађивање допусти и тада, пошто је наплата извршена или узалудно покушана. !

Односно питања да ли стоји могућност за наплату, пројекат се држи закона од 1889. Ипак по пројекту одпада одредба, по којој се код лица, која су због распикућства стављена под старатељство, новчана казна одма може супститујирати казном лишења слободе. Ова одредба, које у колико нам је познато нема ни у једном другом закону, сигурно је да је излишна. Ако распикућа није неурачунљив, онда њему и поред његовог распикућства неће бити мило да новчане казне плаћа, а није згодно да се без стварнога узрока онај ставља у затвор, који је можда осуђен на,какву незнатну новчану казну.

( тога смо ми сматрали да треба да предложимо једну више битну измену код првобитног пројекта, у толико, да се у овом пројекту на место новчаних казни, које су предложене, поред казни лишења слободе, код дела учињених из користољубља, допусти одузимање добара у ширем обиму него што се то одређује 5 36. Примена ове мере зависила би тада од тога дали је преступом постигнута каква добит, али с друге стране количина тако непоштене зарађевине стварала би у овом случају једину границу. Исто тако јасно као ово, треба да је и то, да је казна лишења слободе и са економског гледишта, довољна казна за неуспеле преваре и т. п. Даље следство овога правила то је, да се овај износ у случајевима кад се он неможе наплатити, ипак неможе претворити у казну лишења слободе, што је тако тачно, као год што не наплаћена накнада неможе бити предмет какве казне. Овим је у извесном смислу решено и оно питање, које је често било предмет расправе, у колико правне особе могу бити подвргнуте новчаним казнама. Ако би се њима сваки непоштени добитак могао одузети то би потреба, да се саме оне кажњавају новчаним казнама место њихових руковођа, која иначе без сумње постоји, имала значај у мањем обиму. (Листов Уџбеник 5 26; Шустер, 0) енглеском праву у У ајсевефисћ дег бесепугат., | с. 126).