Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства
9
- Исто тако одбор сматра, да незнатнији деликти треба да. за собом повуку лишење ових права само по исцрпнијој оцени суда. Очевидно да није добар наш садашњи систем, који само прави разлику по сасвим спољној страни, по врсти деликта. Многа нечасна дела, којима се н. пр. очитује велика бруталност и морална суровост, на овај начин избећи ће ову казну,. док ће с друге стране мале крађе, извршене од деце или сасвим млади људи, добити као последицу жиг, који може бити судбоносан по њихов будући живот.
Најсумњивије је питање, да ли треба суду, у случајевима, у којима он може пли мора изрећи лишење ових права, оставити и то, да одреди краће или дуже време трајања овог лишења, или се треба држати каквог законом одређеног термина н. пр. 15 година. Кад је комисија ипак остала при другоме начину и ако су готово све друге земље изабрале први начин, она се при томе руководила следећим гледиштем:
Одмеравање на дужи или краћи низ година, увек бе бити произвољно и чинити такав утисак, да се овде више ствар тиче какве обичне казне, која се ради ње саме изриче, а не да је то средство, чији је унутарњи основ тај, да чува најважније интересе друштва од повреде недостојних лица. Институтом рехабилитирања,. који треба задржати, као што то показују 95 75, 76, увек ће се моћи ово време ближе да ограничи, ако би изгледало да то треба учинити услед тога, што је „еликт мањега, значаја и што се осуђени доцније владао беспрекорно. Не може се имати бојазан од тога, што ће на овај начин, онај, који завире од тога да тражи рехабилитијање, свакојако за 15 година после издржане казне, бити искључен од бирачког права и т. д. Стање је ипак знатно друвчије од данашњег, где је лишење без рехабилитирања доживотно. Шри том се не сме заборавити, да код мањих деликата, лишење није безусловно прописано, већ увек зависи од тога, да ли деликт показује непоштење; према томе изгледа да је под овим околностима добро, што се ова права не могу тако брзо поново прибавити, ако се с пуним разлогом не може узети да је наступила поправка.
Ако се време распростре на 15 година, онда код мањих деликата мора бити лакше могуће да се ова права прибаве, него што се може учинити по закону о рехабилитирању од 9 Јуна 1888.