Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

Сматра се да не треба задржати апсолутни карактер, који је оличен у нашем садашњем устројству, а, по коме читав низ деликата, и онда кад су припрећени најнезнатнијим каз= нама, Трзо јиште повлачи трајно-лишење држављанских права, нарочито бирачког права у јавним стварима. Стоји да је овај крути карактер, у доцнијем времену, увођењем института за рехабилитирање, знатно ублажен. Ипак, по њему се тражи да се јавности излажу, можда давно покајане п заборављене погрешке, што је свакојако у лакшим случајевима веома строго и лако може томе одвести, да ће се радије ћутати и трпити или поћи незаконим путевима, да бп се- од ових последица ослободило.

Готово у свима страним државама за мање деликте пр0писано је дишење ових права само за одређено време, а код већине држава ово није ни прописано већ зависи од конкретне оцене суда. У многим, нарочито новијим законим и законским пројектима, чак и најдуже, за извесно време одређене казне, не повлаче собом доживотно лишење. ових права, већ само за једно одређено време, које је, и ако према околностима

дуго, ппак одређено,

Одбор сматра, да и код нас, треба да буде одређено за извеско време, свако лишење држављанских права, означених у 529, 2, у случајевима, где сама казна није изречена за доживотно време.

Ако се осуђени, по издржаној казни, за 15 година тако

владао, да није на се навукао никакву осуду, чија 61 после дица била поновно лишење ових права, нема све шта против тога рећи, да му се ова права поново врате. _____6 Тако види швајцарски пројекат, по комв ово лишење повлачи само робија, и то само од 2—10 годана, рачунајући од времена излржане казне. По немачком закону (55 32—87) и по аустријском пројекту (55 37—-4) ово време износи, код робије 2—10, а код тешког затвора 1— о година. Међутим у Аустрији безусловно се губи политичко бирачко право, по 5 20 изборног закона, за рајхсрат, п код крађе и подобних дела, али само за време од 3 године после издржане казне. У Холандији ово време износи 2—5 година (Ат. 81); по финском казненом закону 5 4 Гл. 2, 1—,15 година, по 5 57 угарског закона, код преступа 1—8, код злочина 3—10 година. По новом француском пројекту ово лишење, код казни одређених за извесно време, такође је одређено на време п не сме двојином прећи главну казну. У Данској се сада поново стичу права, по закону од 18 Априла 1894, по истеку 10 година, ако је прва осуда и ако казна не прелази тежак затвор на лебу и води. 5