Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

794

ност или за јавни морал. Ну ово се не може изрећи као самостална главна казна, већ само у вези с каквом казном лишења слободе; у ствари то је само мера сигурности наспрам осуђенога, која је из обзира целисходности уведена међу казне. Даљу примену прогонства налазимо у италијанском закону и шпанском пројекту, као и код појединих швајцарских кантона. По првоме прогонство се може учинити у какво одређено место, које је удаљено најмање 60 километара. од места, у коме је деликт учињен и где повређени и осуђени станују. (Чл. 18). По шпанском пројекту има осем прогонства из земдбе, гејесасјоп за одређено време од шест до двадесет година или доживотно, ЧезЏегто, од шест месеци до шест година. Прво је, протеривање на одређена места, ван пиринејског полуострва, послење, протеривање из извесних места (забрана да се може бавити на одређеним местима).

Изгледа да би у многоме погледу добра била примена протеривања, предвиђена у хрватском пројекту. Она би могла, ступити на место притвора сигурности, који се сада примењује због претњи, и представља једну, по себи оштру меру. Даље, могло би се применити у многим случајевима, у којима је опасно бављење какве особе на извесним местима, а где закон за сада не допушта употребу каквих мера сигурности. Потреба једног оваквог средства призната је готово свуда; само је његова примена, као што се види, у већини земаља остављена оцени полиције, и у њима се кривац пресудом ставља под полицијски надзор. Међутим изгледа да ово даље иде, од захтева, да сам суд треба у пресуди да утврди, да се једна оваква мера може предузети. У Енглеској и по швајцарском пројекту, 5 34, може се какво лице по правилу, ради сигурности, задржати пли за неко време притворити; изгледа да су ове обе мере прекомерно строге ако би се циљ и протеривањем могла постићи. :

У појединим случајевима, у којима изгледа да је протеривање згодно, из горе наведених разлога, оно ће према околностима и у сразмери са садржином деликта, престављати по некад тако строгу меру, да бол уз њега изрицање и друге какве казне, могло се сматрати за немогуће. Полазећи са овога гледишта, требало би оценити да ли се треба угледати на пример италијанскога закона и судовима допустити, да изричу само протеривање, које би тако сасвим ступило