Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

на место у једне казне лишења. стобеде: но ДОВОЉНО. ће Пи у таким случајевима, ако се казна лишења. слободе може сасасвим или у неколико спустити до минимума. Осем тога питање је још и то, може ли зе за италијанским законом поћи и у томе, да се супституција и тада допусти кад нема никаквих особитих разлога за протеривање, али би суд сматрао да ће оно бити довољна казна. Ну ми смо мишљења да би ово био један опасан корак, пошто би у ствари за суд изванредно тешко било, да у напред оцени, колико ће тешко зло проте» ривање бити. Често би се показало да је оно, што се за осетно зло сматрало, једно добро, и обратно. Одлука, која би се морала потпуно оставити умерењу суда, била би сасвим пропзавољна, и општа тежња, да се закон при његовој примени ублажава нашла би овде повољнога ослонца.

Прекршај протеривања, наређеног од суда, казниће се

о 5 842.2

Протеривање странаца задржао је пројекат као админи-

стративну меру; види 8 188.

К 5 84 — 87. Држало се да овде треба да се употреби пвраз „падтастпге“ Одузимање, на место Конфискације. „ЕКогртудез“ и „Когргудејве“, изрази су, као што ће се видити, у овоме смислу нецелисходни.

0 одузимању, о коме се говори у 5 36, раније је у мотивима говорено на стр. 44. Предложено је да се има одузети све оно, што је прибављено противзаконим радом, и онда, кад се кривична пресуда разпростире само на један део или на поједине делове овога рада. Иначе би напр,: при каквој осуди 8607 јатаковања, у виду заната, могао лако наступити случај, да би се само мало шта постигло, пошто лако може бити, да би и у случају, кад би оптужени био осуђен због сто разних јатаковања, она добит коју је он њима постигао, била, само једна маленкост према ономе, што је он својим радом у ствари добио. При овоме не би опасност какве самовоље била већа, него по досадашњим законима, по којима се допушта осуда на новчану казну, поред казне лишења слободе. Тако, кад се по немачком закону, код оваквих дедикта из користољубља иде до казне од 10000 и 15.000 марака, то је очевидно да се и ту има вршити одмеравање по'истим прин-