Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

96

ципима, који су постављени у 5 36, и слободноме одмеравању и овде се оставља бар исто толико простора, и опасност какве погрешке исто је тако велика, као кад би се применило оду: зимање на место новчане казне.

По пројекту ово одузимање као год и оно из 835 не сматра се за казну; баш због тога об се може применити на какво акционарско друштво или какву правну особу, која. би се користила кажњивим делом. Овим се у главноме постизава и она циљ, коју заступају браниоци гледишта да казни треба да подлеже и правне особе (види Лист Учбеник немачког крив. права).

У осталом правила о одузимању ( сагласна су са онима, која се примењују у другим државама. Тако види аустријски пројекат 5 29 — 85. О одузимању штампаних ствари "РОМЕ сана су нарочита правила у 5 324 у вези са 5 390 и 485 пројекта. Као што ће се видити, предмети, која су употребљени као оруђа за извршење каквог преступа, по правилу не одузимају се само из тога разлога. Ипак од овога се у особитим случајевима чине изузетци, тако види 95 366 и 8388. И ван казненога закона има често одредаба о одузимању или конфискацији, нарочито у законима о занатима, НИ одредбе задржавају своју важност.

К 5 88. Односно протеривања упућујемо на разлагања код 5 9 пројекта за закон о скитњи ит. д., а овде ћемо учинити напомене у погледу протеривања због злочина, п то: по страним законима ово је делом нека казна, делом није, делом једна мера која се оснива на пресуди. Ово је последње и у Немачкој, где је основно правило, да је полиција у праву да она лица протерује, која су стављена под полицијски надзор (5 362 немачког казн. зак.) и по руском пројекту, 5 81. У осталом, и у погледу на основе за протеривање правила су веома равлична. Тако у угарском 5 64, могу се странци, који су осуђени за какав тежак деликт („злочин“), такође пресудом протерати, док по 5 36 аустријског пројекта може сваки странац бити протеран, који је осуђен на казну лишења слободе, а сматра се да је опасан за јавну сигурност. По швајцарском пројекту од Штоса, протеривање може бити у вези само с робијом, 9 24, а по садашњим законима, у већини кантона, протеривање се може применити код већине казни лишења слободе. По данском казненом закону (5 16) допуштено је