Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

протеривање код осуда на казнени рад а при повратку код осуда на тежак затвор о лебу и води. Читав низ држава у опште нема протеривања (тако Енглеска и Америка), друге, као Француска, протерују само због скитње.

_ Са разлога, који су изнети у мотивима за горе наведени законски пројекат, протеривање не треба да буде никад обавезно, већ треба да зависи од разних ближих околности, које се делимично могу утврдити и после изрицања пресуде. Са овога гледишта држимо да је најбоље да се задржи наше садашње устројство, по коме протеривање није никаква казна него административна мера. СО друге стране држи се да могућност протеривања не треба даље ограничавати. Параграф изрично упућује на то да се уговорима могу учинити међусобна ограничења и без сумње да ће се с коришћу моћи поћи овим путем. Док се то не учини, било би целисходно, да се допусти протеривање у таквоме обиму, како би ми били у стању, да поданике разних држава протерујемо у истој мери, као што оне протерују норвешке поданике. ( тога су "изузети и овде и у 5 9 пројекта за закон о скитњи, само они странци, који су код нас рођени, а ту и станују, да би се тиме спречило протеривање норвешких жена, које су само ступањем у брак постале стране поданице, без да су земљу напуштале. Џитање, да ли овде треба увести и она лица, која су у иностранству осуђена због деликта. Ово би се слагало с уговором са Русијом и Финском, а то су као што је познато лица, којима се у слободним северо-америчким државама забрањује улазак у земљу. Међутим ипак довољно је, кад се остави могућност, да се по наредби владе могу из земље протерати у опште они странци, чије је бављење у земљи штетно.

К 5 39. Сличне одредбе находе се у многим казненим законима, као у данском и холандском, и у руском, шпанском и швајцарском пројекту. |

Може се сматрати да је оваква одредба сама по себи излишна, пошто се на други начин за то постарало, да се могу безопасним учинити оне особе које су опасне услед душевне болести. Међутим овде имамо да, приметимо, да је целисходно, да суд на случај каквог ослобођења изрично каже, да је то учињено, не због оскудице у доказима, већ за то, што је узето да стоји неурачунљивост. Нарочито ово

ПРОЈЕКАТ — МОТИВИ НОРВЕШКОГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА 7