Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

6

гаташ Хусејин-ага Ђаковац 3 кадија и још нбколикопрвака гњиланских. Можда су ми турске власти одредиле Муста бегову кућу за преноћпште из велике пажње наспрам консула суседне кражевине, те да ми тиме покажу своје велико гостопримство, а можда су то чпниле и зато, да се тако окружен Турцима, не бих могао састајатп са нашим сународнпцима у Гьъилану, те да не бих могао сазнати шта се у Гњилану и гњиланској казн збпва. Истог дана у пратньи Ибрахим-бега, председника општине гњпланске, вратио сам посету кајмакамовом заступнику у хућумету надлештву државие власти где ме je једаи одред жандарма поздравио прописним почастима. Истог дана у пратњи Муста-бега и Ибрахпм-бега посетио сам заступника ыитрополптовог уваженог попа Косту Поповића, економа гњиланског, а са њим у друштву посетио сам и цркву и српску школу. Црква je без крова, jep je једним нехотичшш случајем у 1893 год. изгорела. И баш за време мога кратког бавжења у Гњилану, добпше Гњилански Срои дозволу од царске владе, да je могу оправити. Школска je зграда врло добра и j едина по плану подпгнута, школсь:а зграда у приштевском саиџаку после Митровице. У -школи тада учитежи и учитежице спремаху и декорисаху школу за свечани годиштьи испит, који беше на прагу. Учитежи беху; Јанићије Ђурђевиђ, Сима Михајловић, Петар Катанић, Сима Марковић, Трико Стојановић, Христина Ђурђевпћка, и уЬубица Михајловићка. Ранпје су у Ггьплану били учитежи: Радован Николпћ, Лепосава Николићка, Спира Радивојевић из Призрена, Трајко Ковачевић, Трајко Плић из Гњилана

3' И Хусејин-ага je после годину дана добпо чин паше и сада je Хусејнн-паша. У својству паше впђао сам се с њпме у фебруару 1903 г. у Скопљу. Овај Ху сеј пн-Паша, подпгао je неколико чесала у српској махали у Гњилану, од којих je једна у дворишту црквеном, којом се служи црква школа и лптрополија.