Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

7

Јелена С. Радпвојевићка, Стојна 3. Поповпћева и Андреја Трајић из Гњилана. Пре ов их био je учител у Гњплану и Зарије Р. Поповић. Од 1875 до 1 878 године био je у Байтном селу Скоплу и у Гњплану учпте.ь Сима Дамњановић (прозванп Петко Златковпћ) са својом женом учптелицом Персидом, која je као учитељпца у Гњилану умрла. Сима Дамњановић je у сва три поменута места својим прпмерним животом оставио лене успомене. Учителевала je у Гњплану и Живка, по рођењу Тодоровпћева, која ce je у 1874 године удала за Симу Кевпћа учитела. По казивању ЗаФира Поповпћа, у Гишлану су некад били учитељи: Поп Јован, дед ЗаФиров. Поп Joван Станпћ званп „Невола“ (обојица су и поповали и учителевали) Милан Миленковић ptojii се доцније запойно, па поп Василпје Поповић стриц ЗаФиров. За овим неки Костадин из Новог Пазара, код кога je ЗаФир Поповић први пут стушю у школу као ђак. За овим био je учитељ у Гњплану и Јоспф Андоновић Ковачевић, из Штипа, који je први почео предавање право српски, а дотле се учило словенски. У 1857 годный je ЗаФир Поповић поставлен за помоћника учителског у Гњилану, а у 1859 за правог учитела са годиильом платом 1100 гроша, а то je 220 динара, годишње. ЗаФир Поповић ми je још казивао како je у 1859 годины, када je он поставлен за учитеља прошао кроз Гњплане неки Јован Нешковић из Србије као консул српски, који je ишао за Царпград и да je из Гњилана у пратљи поменутог Јосифа Ковачевића отишао у Куманово и дале за Штип и друга места и да je Јосиф Ковачевпћ из Куманова, писао како су Турци у Куманову указали Пешковићу велику почаст и да je од куће, у којој je одсео, отишао у конак јашећи на хату који су му турци из почасти дали. У пратњи истих бегова посетио сам и редиФСку канцеларију (окружну команду) која je на крају вароши, где смо застали три ОФицира, који нас лубазно примише.