Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

8

Свима беговима и осталим првацима турским у Гнилану, пребацпо сам, што не штите Србе од зулума. Напоменуо сам им, да he се добр и односи између Срiiije и Турске пореметити ако се и на даље продуже насиља над Србима у турској царевини и тиме he се цару створитп нове неприлике. Нагласио сам им како су они у стану да стану на пут злим делима, која се врше над Србима од стране качака-Арнауташа. На то су ми они одговорпли, како и они сами то увиђају ■али да у нпховим рукама ништа нпје ида они не могу помоЬи кад им се за кајмакаме постављај у .ьуди слаб и и неенергпчнп и који не познају овамошне прилике. Признају да Срби у гњиланској нахнји пате од зулума ал и ни они богов а нису рахат слободни кад морају да воде повише наоружаних момака да их до својих чиФлйка прате. Жале ми се и насамогкајмакама Далип-Ефендију, што je одвише попуст.ыш, па ми рекоше п ово; нека се поставп за кајмакама какав озбнљнпји човек, који познаје овамошне прилике (пзгледа ми, да они циљају на избор за кајмакама једнога од них), па да видите, како he се гниланска каза довести у ред тако, да у њој сваки без разлике буде рахат. Остао сам при своме да и поред тога бегови и are су у стану да заштите царске Србе од сваког нас ил> а. Жао ми je само што ме није посетио и чувени заштитник зликоваца неки Саит-ага АрпФагић, те да и он чује све оно, што сам говорио беговима и агама. Он je таде, рекоше ми, био изван Гнилана. Чаршијом и свима улицам а, којима сам пролазио, наши су ми сународнпци, честити Срби пьиланци, одавали почаст устајањем и скидањем капе. Гнилане има око 1 000, куба од кој их су 350,-400 сриских, а остале турске. У целоме срезу пьилаиском има 28695 Арнауташа, 19812 Срба православие вере и 1600 покатоличених Срба. Правих Турака у Гњилану нема, сви су мухамеданцп Арнауташи, пореклом Срби. Србе су у Гнилану у очи дана доласка српске војске 1878 год. оп.-ъачкали Черкези. Тај догађај у Гњилану je познат под пменом „Пл>ачка“. Тада je у