Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

148

деране“. Тиме xohe да кажу, како код две жене не може бпти реда у кући. Овце и осталу стоку са зимовника одводе на бачије увек на Ђурђев дан. Стрижбу оваца извршују весело, Тада сви пастпри иду те помажу другима узајамно. Почшьу стрижбу од саме зоре, па док се не свршп. По свршеној стрижбп сакупе острижене овце у тору па преко ibiix бацају со п пшеницу и опале плотуном из пушака. Тиме врачају, да им овце забораве на стрижбу, па да буду здраве и чиле. По свршеној стрпжби настаје весеље до мрака. И тада им долазе гости. Исто се тако веселе и праве гозбу и за „cwcòjepгук", кад са стоком сиђу са планине кући, а то je у јесен. При оваквпм и другим гозбама пма их и који пију по мало ракије, али им љу домаћин не набав.ьа и не даје. Ни један Арнауташ не држи у кући ни ракију ни вино. Слушао сам од старијих .ьуди из Пећи и пећске околине, како су Арнауташн у пећској пахији пре 50— 60 година не само пили вино и ракију, но су то имали и код својих кућа, као што то и сада православии Срби пмају. Поред тога, Арнауташн су у то време по механама вршили к зак.ьучивали просидбу девојке и разне иогодбе. Али како je кораном мухамеданцима забрањено ппће, то су турске хоце могле бар толико успети код Арнауташа, да ови нс држе код куће вино и ракију и да избегавају мехаме. Прави Турци су се до пре 50 —6O година строга придржавали правила своје вере, да не ппју никаква алкохолиа nnha, а нарочито вино. Кад je умро у Нишу чувени нишки Хаф’з-паша, сахраиили су га у дворпгату нитке Паша-џамије. Но како je он за живота пио ракију, то га нису унели на капију, већ су пробушили оградни зпд и кроз те га рупе провуклп као недостојног да уђе у рај на главки улаз. Кад je пак умро његов спи Махмуд-паша, њега су унели на главки улаз у двориште Паша-џампје, јер овај није пио ни ракпју, ни вино. Па западној страни Пећп, у планинама руговским, жпве око 800 кућа Руговаца, које je пре 60 —7O година истурчпо Мола Суља Руговац. Он их je учио, да.