Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

150

не nocehyjy. У школама се предаје на турском језику. У џамију иду само старца и то петком. Жене им не иду у џампју. Свако sehe село иыа свога имама (хоџу , Kojii из варопш долази у село, само кад неко умре. Има их и који стал но жпве по селима, али то су домородци. О Рамазану готово свако село добпје хоџу, који остане у селу цео месец II пошто Рамазан трајо месец дана, то хоџа пде данас у једну, а сутра у другу кућу, док све редом не обпђе. У којој je кући хоџа, y тој ce кући после вечере сакупе те уз хоџу клањају Но ово се обично чини у богатијим кућама, у којима се хоџа може бо.ье да почасти. За време Рамазана многобројне соФте из Царпграда и из других већпх места размнле се по унутрашљости Турске, а нарочито у онпм местима, у којпма нема дово.ьан број хоџа, и иду највише uo селима арнаутахиким, те се на тај начин ирогосте и зараде бар толико, кол ико им треба при повраћају за подвоз. Арнауташи бајрам светкују само један дан, па после одмах на посао, док међутим иравп Турци светкују првп три, а други четири дана. Виђао сам по Косову где Арнауташи и првог дана бајрама жању или окопавају кукуруз Хоџи годиипье плаћају од куће по 20 —3O ока жита. За опело 10, 20 и 30 гроша. Сунетисање обрезпван.е до скора многи Арнауташи нису вршили. За време Хусни-пашс., валије призренског вилајета, у 1 873 години, похваташе многе Арнауташе, који су хтели избећи служења у војсцп. Међу овима нађоше велики број несунетисаних, те je писано онамо куда су спровођени, да их тамо сунетишу. После тога и власти и хоџе озбиљнпје настојавају да Арнауташи и тај исламски обред врше, али и поред тога ипак их у планинским пределима и сада има несунетисани. Арнауташи носе завијене у кожи, а неки и у сребру оковане амајлпје. Ево шта о једној амајлији вели Јастребов у својој књпзи „Податци за историју сриске цркве^ , стр. 88.; „У манастиру св. Марка (1 сахат од Призрена), код игумана Никанора, има један антимис, који je писан простим мастилом на врло простом платну ; широк