Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

151

je 46 см. a дугачак 42 см. О. Никанор (Петроније) нашао je овај антпмпс у селу Гр скопи, и (2 сахата од Призрена у Подгору блпзу маыастпра св. Марка) код једног Турчпна, којп га je носно на прсима у савијеној кож ној кеси као амајлију“. У селу Грековцу, вели Јастребов, сви су Турци; (■риски не зна ни један бекнутп. Сви зборе арнаутски и да у томе антпмису стоји да je начињен за време митрополита Методија у цркви св. Стевана и за време попа Николе у селу Добродољане, које лежи на северу од Призрена на 4 сах. у острозубској жупи, чији су становниди сада турске вере и говоре арнаутски.

ј) Црогидбени и евадбени обичајн йрнауташа у пределйма пећеким и дреничким. Младиће жене од навршене 16-те па најдаље до 20-те, a девојке дају од навршене 15 године Пред мл ад uh ем, његови старијп никад и ниједне речи неће проговорити о његовој женндби, али ипак неће ни испросптп му девојку, докле преко његових другова не сазнаду, да ли он има вољу за девојку, коју су намерни за њега просптп. Дор: међутим девојку нико не пита за њену вољу. Она иде ономе, коме су je њенп родители дали. Колпко год гледају на лепоту, толико исто рачунају и на добру Фамилију девојчину. У том последу код Iьнх влада ова изрека : Девојр:а од добре Фамилпје или he дати добар пород или добар глас. За проводаџију узимају обично ваљане људе, и по могућству рођака девојачког, јер се и њима указују оне исте части, које ce указују: куму, побратиму и осталим пријатељима. Проводаџија уговори и колико има да да отац за девојачку спрему. На име тога одређује се обично сума од 1000 до 3000 гроша. Том се приликом уговори и ptora be дана младоженьнн отац, или ако оца нема, који од његових стари]их, доћи девојчиној кући и донети прстен и т. д. Кад домаћин младон:ењпне ptyhe пође са прстеном, њега прате неколико његових пријатеља и тада