Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

171

Поточно од манастира Соколицо je брдо мајдан, а на прптпвпој страна брдо Соколица. У мајдану се вади, израђује и извози за Србпју чувено мнтровачко воденпчно камење. Пошто обдарпсмо цркву, послугу н снротшьу, 1В Августа у 8 сах пре нодне остависмо манастир Соколицу и до села Руд ара снђосмо пешке, je р се због јако стрменптог пута није могло јахатп. Из Рудара одосмо колима до Митровице. У Митровици посетнсмо проту Јована, који мн рече, да he се са народом иостаратп, да се на зидању цркве што скорм]е продужи рад. У 1 1 сати пре под не пођосмо из Митровице за Приштину. На по сах. јужно од Митровице а на 200 до 300 метара десно од друма, у малом Свпњару, испод старог хана, који je сада приватна Арнауташка кућа, постојп побијенп у земљу каменп стуб, пли боље рећн једна дебела плоча, на којој се виде трагови турских слова, која je зуб времена искварпо, да се неможе ни једна реч да прочпта. Многи су ми потврдплн, да je тај стуб обележје границе Босанског вплајета и да су на томе месту дочекиванн везпри и валије, који су из Цариграда долазилп у Босну. При сваком таквом дочеку су на томе месту клали курбан по 40 овнова. 60 ) До овога се места и сада рачуна срез Митровачкп, као граница између митровачког и вучитрнског среза. Негде сам прочптао, да се овај стуб помшье на нуту пзмеђу Митровице и Звечана, ну то je погрепшо. У старом босанском вилајету, у коме je била и Херцеговина, са столицом вилајета у Сарајеву, и у

мид je одликовао и Исину мајку и два Исина шурака. - У нашим се новинама о i-ьему писало као о највећем тиранину над Србима. Писало се о гьему и да je агент аустриски, а у igoB и igog годинп он je опет одметник а нарочито што ce je бунпо противу новога стања v Турској. У igog години се и тукао са царском војском, али ja остаЈем при своме и сада, да Иса Бољетинац није аустрнјскп човек. После побуне Арнауташа у igio години, којима je на челу као вођ стајао поменути Иса и после толиких борба са турском војском немогав јој одолети Арнауташи су се покорили а Иса je у пратњи неколико својих другова прешао у Црну Гору где се и сада налази.

60 ) Код турака je обичај био, кад се дочекује какав великан да му они, који су му у сусрет пзашлп, у знак великог поштова!ьа, кољу овнове као жртва Богу за срећан долазак тога великана. Курбан значи жртва принесена Богу.