Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

коме je граду онда излазио на ср пеком и турском jeзику лист »Сарајевски цветњ ак сс и Митровица je са садањим ыово-пазарекпм и плеваљскпм санџаком била све до окупације Босне и Херцеговине. Одавде пошавшл прешли смо преко реке Пантине и Краштпчке и у 12V2 сах. стпгосмо у Вучптрн, где одседосмо у једну механу. Ту нам одмах дође РеџепеФендија, кајмакамов заступник, који ce чуђаше, што се нисмо вратили истим путем, којим смо и отпшлп у Девпч, но другим много опаснпјпм. Још нам рече, како ce je бпо јако забрпнуо за нас, те je на путу за Девич послао нама у сусрет једног жандармерпјског ОФицира са неколпко жандарма. У друштву са Реџеп-еФендпјом пођосмо да обпђелш чаршпју, којом смо од сплног света, све самих Арнауташа, једва могли проћи, јер тога дана беше у Вучитрну пазарни дан. Један je жандарм морао ићи напред, да отвара пут за пролаз. У чаршији напђосмо на нашег пријатеља Сулпман-агу, којп нас понудп, да му опет будемо гости, а кад му рекох, да вечерас морамо стићи у Приштину, он нас je замолио, да му ускоро дођемо и впше дана његовп гости будемо. Сулиман-ага отпратпо нас je до механе и ту остао све до нашег поласка за Приштину. Из Вучптрна пођосмо у2V 2, а у Приштину стпгосмо у 6 Va сахати у вече. При поласку из Вучптрна евратпли смо и у вучитрнску цркву.

172