Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

174

лутина' 1 , у Гласу XXXIII српске краљевске Академије Наука. С тога од тих из 1891. године штамианих мојпх бележака износим само онај део, којп показује у каквом се стажу налази град и у њему црква ев. Стефана, у којој je сахрањена мајка Душанова Теодора (0 Хрисовољи Цара Душана гробу мајке му Кра.ыще Теодоре у манастиру Бањи види; српска кра.ьевска Споменик IX, од Ст. Новаковпћа) ; «Град je пзнад села Бањске и изнад бање —. купатпла. «Град ce још добро држы, и има два улаза, један je са северне, а други са западне стране. На северној страни, до градске ка пи je, зид je за један метар у ширини и два у висини порушен. По свој прилици Турци су ту тражили какву оставу. »Црква je доста велика. Јужни je зид у)одно сиојен са градским видом. Олтарска округлина прави испупченост граду. Просторпја je град ска испред северне и западне стране цркве. „Сви су зидови црквени до крова здрави, и високи су 6 - 5 метара. На цркви je једно кубе здраво, и у њему висе и сада 1 1 ланаца од полпјелеја, и виде се и остаци живописа. »Сва je црква озидана од тесаног камена и цигаља, а од земље за два метра у висини, с иол>а, црквени су зидови, као и сва спољашност олтара, обложени тесании каменом беле, плаве и црвене боје. „Турци су направили мунару над северним вратпма цркве. Мунара се није могла одржати, но je горњи део до викала пао, а остали део готово je до дна пукао. Турци су се уверили, да им се неда, да та црква будс џамија, те зато су je напустили и направили џамију у самом селу. „У граду код цркве има три турске куће, којих укућани ни мало не штеде цркву као светшьу, но сваку нечистоћу у њу бацају, па ту и иогане. Говорио сам Турцима у Бањској како треба задужбину и светињу, ма које вере, поштовати. И неколико п>пх рекоше ми, да he гледати, да се оне три куће из града преселе доле у село, те да тимо ослободе цркву сваке нечистоће.