Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

177

тра као позадпна п средина пограничных караула. Због тога je турци зову „МерЯез и , што значп средиште ■ — центар. Али пре но што he се стпћп до ове карауле, на стотпну метара je назад на десној страни друма, трећи шанац турски из рата 1876. године. На простору пак између овога шанца и карауле, постоје 3 4 куће српске спротиње као заселак села Извори. Од ове карауле »Мерћез« спушта се пут ка Мур адбеговом хану, у који смо стигли у 10 3 Д сахати. Одавде смо нос мат рал и историски важан град Јелеч, који je лево од друма и којп се још доста добро одржао. Сва земља Вањском реком и ова на Рогозин, поена je il неплодна. Подесна je за сточарство, али смо ипак стоке мало виђали. На неколико места на Рогозин видели смо, да се тек данас 16. октобра врше јелда. Кад Зима ранпје наступи, многпма остане врша и за пролеће. Прег:о целе Рогозне, готово у свима селима су куће тако раштркане, да путник не може да позна докле je које село. Друм, којим ми идемо, није подесан за кола, те се на вьему ова ретко и виђају. Све се преноси на коньима. Срби православие вере и Срби мухамеданци зборе својим ср неким језиком. Од Митровице се више и не чује арнаутски и турски језпк. И ношња je свију једнака, само je разлпка y томе, што су Срби мухамеданци наоружани, а православним Србима то Hiije допуштено. На пу.у има много ханова и сваки je хан једна велика штала, а при улазу оџак, где се кува каФа. Улаз je један и за и за стоку. У сваком се хану може добитп у главномс коњска храна : сена и зоби, а од људске највише што се може добитп, то je хлеб, сир, кајмак и каФа. За преноћиште нема соба. Тек у по којем хану ако има по једна собица за самог хан џију. Ним се дође у хан, ханџија he устати и свакога од дошавших путника поздравити добродошлицом, а за овим колпко госта, толпко се и џезвета мету уз ватру за кафу, јер су цезвета удешена само за по један Филџан. Ако дођу пет гостију, онда he проо да добију кафу тројица, а остали тек пошто се првп по-

БЕЛЕШКЕ ПО CTAPOJ СРБПЈП 12