Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

194

ила Бајића, 63 ) Ђоку Шећеров lillà, Ђену Ђенсијевића, учптеље п учктељпце српске. Onora дана, када сам Сулиман-пашп предао орден, дошао ми je у иосету Хаџи Али-ага, као заступник председннка општнне (правн председнпк општнне беше на одсуству у Царпграду), са још неколико својих другова H у име свију грађана пљеваљских изјавпо ми je радост, што je Њ. В. Крал» Србије о дликовао њиховог омнљеног Сулиман-пашу, и додао, да онн грађанп - ово одлнковање сматрају, као да су тпме одликрвэнп сви Пљеваљцп. Вреди напоменути још и ово ; Паша а н многн другн казивали су мп, како ce y Пљевљу ннко није радовао, кад je паша одлпкован аустрнскпм орденом и како су му то одлнковање врло мали број грађана честнталн, те се сви чуде оволикој радости грађана, сад, кад je пашу одликовао Краљ, Србпје, а н сам сам очевидац био, да се због тога цела варош налазила у велпкој свечанрстп. Радују се сви подједнако, и православии и мухамеданци.

з) Иепраћа] из Пљеваља и ]ош нгкопике моје белгшчнцб о П-љевљу. 23. октобра, при подаску мојем из П.ьева.ъа за Приштину, дошли су у мој стан (пашин дом) сви турски чиновнпцп, ОФицирп, прота Василије Поповпћ ca преко 50 грађана Срба, да ми пожеле срећан пут. Махмуд-паша Бајровић, од дун-ter времена болестан, послао лш je свога cima Мехмед-бега. Пред кућом су чекала пашина велика кола, спремна за пут, и један вод коњаника, а пред касарном постројена чета пешака одавала je почаст. При иоласку Паша ми je дао своју ФотограФију за успомену на наше познанство, што je и на самој ФотограФпји написао и потиисао. Паша ме jo псиратио

63 ) Михаиле Бајнћ je као пзасланпк Рашко-Прпзренске епархије, за тражење Србпна митрополита ишао у Царпград у 1896 годпнл. Са кыш су тада били још : Ха;ш Петар Мирчић из Призрена, Стеван Хаџп Apciih из Приштине, Харп Живко из Пећи; Таорђе Kojiih из Нове Вароши, Прота Вукајдо из Пријепоља и Прота Церовпћ из Сенпце.