Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

196

тровића из Прпјепоља, чији син Глпша учи трговачку школу у Београду. Алекса ми ce ca радосип.м усхићељем хвали о, како ce je случајно био деспо у Ужице, када je таыи долазио Њ. В. Краж Алексаыдар и како je био срећан, да га крал» зове на ручак и т. д. На путу пзмеђу Рпковца и Јабуке, а у атару села. Звездана показао ми je Алекса једно место до самог пута, које се зове Савин Лакат и који се назпв доводи од светога Саве. О Савпыом Пакту се у народу задржала повећа прича, коју на путу нпсам могаоприбележитп. На друму Пљевље — Пријепоље спазпо сам један вод аустриске војске, која под надзором једног официра оправжаше друм На пет километара пред Прпјепољем, код Селашничког Хана, дочекали су ме готово свп они, који су ме дотле и испратпли у пролазу мојем за Пљевље, међу којима опет бејаше Др. Хаки еФендија, саыптетски капетан. При пролазу мојем кроз Пријепоље, пдући за П.ьевл>е, нико ми од аустријске војске и ни на једном месту није указао какву почаст, али у повратку из Пле ваља ваљда по наредби ђенерала Гумаенса, при улазу у Пријепоље, поред турског мајора Хасан-Ађах еФендије дочекао ме je join и аустриски мајор Алексаыдар Дунц од Ландербрада са још неколпко аустриских офпцира. На ншхову молбу ушли смо у аустриски оФицирски дом, где нас чекаше спремжена закуска, којој приступисмо у друштву и турских ОФицпра. У Прпјопожу сам опет дочекан у згради турске војне команде са свима почастима као и прошлое пута. Салон je' и сала био украшен сликом кража Александра. При вечери сам наши здравицу оФпцприма и подофицирима 70-ог алаја. За овим je устао мајор Хасан-Ађах еФендија, те ми у име свих оФицира и војнпка благодарно на здравици и у име свију ми напио здравицу,, а по том ми je за успомену на ову здравицу и наш састанак предао ФотограФпју једне трупе ОФицира 70-ог алаја. 24. октобра рано из јутра кренусмо се из Прпје-