Радничке новине

сиских кругова, залази све дубље у неутралну зону. Оно што се од вајкада избегавало: граничење између Енглеске и Русије ускоро ће се остварити. Експанзија једне или друге силе мораће престати или се окренути на другу страну. Иначе сукоб је неизбежан. Из руских тод^рука Цео лросвећени свет грози се због ужаса и злочина, што се по руским тамницама врше. Цвет руског наро да, све оно што се залагало зз напредак и благостање русксг народа, пала под ударима џелЈТОве секнре или скапава у затворима, изложено мучењима, глади и батинама. Два кратка, лаконска телеграма што су ових дзна изишли један за другим у руским листсвима с дирљивом трагичношћу сцртавају то стање: „Псков, 20 маја. У каторгама су 150 политичких сужања отпочели штрајк глађу Они траже да се удаље два надзорника који с\ батинали и мучиш сужње. Помоћник државног правозаступника одбија категорички овај захтев, поричући да у опште постоји злостављање сужњих.“ Други телеграм саопштава крај ове очајне борбе: Псков, 24 маја. Седмодневни штрајк глађу политичких сужњи у катор гама престао је. Јуче се један од сужњих обесио помоћу својих гвозденнх окова. Други је такође поку■ шао да изврши самоубиство.

БДДКЈШ Е>угарска — Пропао зајам И шеста буџетска дванајестина је изгласана у Народном Собрању а буџет још није решен. Без закљу чења зајма немогуће је прзвилно решити буџгт а зајма још нема. У том несигурном псложају који Радо славовљева влада осећз, издајућн купоне место новца, дошао је био пре неки дан глас из Берлина да је Министар Финаксија Тснчев успео да закључи зајам од 500 ми лиона са аустријско немачким банкама. Али радост владе и њене већине била је кратка, јер одмах за тим Тончев је јавио да су преговори морали бити прекинути због в?личих захтева које су сгављале немач ; ке бгнке и збсг политичких обавеза које су и сувише тешке да би их он сам, без саветозања са вла дом, могао примити. И сада је и шира јавносг у мо гућнссти да позна те услове и продискугује о благонаклоности вели ких сила према балканским државама. Звгнична Бугарска је прекинула са руском политиком, отргла се од једног тутора, уклонала из влгде стварнога председника и минисгра спољних послова, рускога посланика у Сефији — не да би била слобод на од свакога утицаја које Велике Силе, већ да постане извршилац политике других Велнких Сила, Аустрије и Немачке, и да место рус ког у бугарску владу уђе аустријски посланик. Бугаргка је се отрес-

ла руске мбре гли бугарска буржоазија се труди да јој, рзди својих себичних интереса, натовари ћа леђа још тежу мбру, аустријско - немачку. Најјаче оружје које велике државе имају за спровођење своје политике јесте новац. Тај новац се може добити од њих само по цену скупих интереса и по цену великих политичких добити за ту велику државу. И ако је само политички момент згодан, онда се приликом склапања зајмова испољи сва бру талност и грубост великих држзва према малим. Бугарскаје, несрећом, сада у таквом положају. Француска Енглеска и Русија отказале су јој „благонзклону“ пажњу и чекају да Бугарска падне на колена пред њима. Остале су Немачка и Аустрија, код којих је новац веома скуп и који га зајме искључиво ради по литичких циљева. Оне су у положају да диктују захтеве и оне их диктују. За остварење зајма од 500 милионз, берлински и бечки финансијски круговн траже: залогу на непрергђени дуван и своје чиновништво у монопслу бугарског дувана; повласгицу за грађење пристаништа Порто Лагос и пруге Хзр ково Порто Лагсс, загим повластицу за грађење још једне пруге коју ће банкз назначити; набзвку оружја са муницијом у немачким и ау стријским фабрикама; ликвидирање свих задужења учињених приликом последњих ратова; исалагутурског дуга од 75 милиона; учешће на прузи Дедеагач—Солун која из носи 160 километара, према чему би један велики део источних железница остао и даље у експлоатацији оријенталног друштва. Сви ти захтеви прелсгављају јасно пуну завискост земље, која их усвоји, потпунз давзње оставке на своју самссталну политику. Међу тим, то није све. Уговор о зајму има своје придодате политичке ставове који се не износе пред Собрање и пред народ. О тој полнтичкој страни уговора о зајму влада Радссављева ћути, али је баш тим ћугањем и потврђује. Јасно је, да би се тим додатим чланозима тражила пуна зависност бугарсхе политике од политике Тројнога Савеза. А за испуњавање тих чланоза служи као санкција зајам, чије би се и-вршење одмах обусгавело, ако би се Бугарс.га показала непослушном. Зато је и извршење за^ма прлељррп на ?ри године. Прва половина, 250 милиона издала би се у два пуга: 100 милиона одмах и 150 мнлиона у почетку идуће године, а друга половина у току 1916. године. Курс би био 84, а ин тересна сгопа 5°/о. Бугарска је стављеиа у шкрипац: Или да бира вазалство Тројног Спо разума, или службу Тројном Сзве зу. Бесумње, она ће једно од тога двога изабрати, као што су све балканске државе учиниле. Ни бугарска буржоазија као ни остале бал канске неће изабрати оно треће, што им препоручују прилике, шго им препоручују њихови народи: служ бу Балкгну. Вззалство Вгликим Си лама престаће само тада, када престане распра међу балканским народима. јКека МусШријски разбој и жеха Један од основаих ззкона Политичке Економије гласи, да машина потискује раднике и на њихово место доводи жене и децу, У колико је у једноЈ земљн индустрија већма развијена, у толико је већи и број жена радница. Тај закон Пзлитичке Економије потврђује се и код нас, где са отварањем сваке нозе фаб рике нагрће у њих мзса жена. Али нарочито поучан г.ример пружају ста ■ тистички подаци о женском раду у Саксонској. Саксонска је, после Пруске, највећа држава у Немачком Царству, које је састављено из 25државд са заје дничким царем и пзрламентом. Саксонска је земља у којој је индустрија нарочито, највећма у Немгчкој развијена. Зато одмах и видимо у њој највећи проценат упослених же на. Докле је 1911 год. било 2504834 радника, а 650506 радница упосле них у индустрији, дотле те исте године у Саксоиској на 456.836 радника долаза 236 507 радница. Да- ј кле, док у Прзској радннце чине 25,9 процената, у Саксонској се тај проценат пење на 51,7. Упоредним статистичким подацима може се утврдити да у олико је разивјенији сгупањ индустрије у једној земљи, у толико је већи прсценат жена које раде у фабрикама. Уз то нам с атистички подаци покгзују да с нарастом нндустријске производње немнновно долази све веће продирање женског рзда. Док је у Саксонској 1895 упослено у ин дустрију 253941, дотле их је 1907 већ 348 763. И из података о појединим индусгријским гранама излази исти закључак. Радница је било упослено: 1891 1911 у преради мегала 2408 10433 у текстил. индусгрији 68120 125150 у производњи хране и посластица 1669 17745 у производњи одела 10308 37396 Дакле, за двздесег година број жена радница у свима зажнијим ин-1 дустријсккм гранама удаојио се илн утростручио. * * * И код нас се индустрија почиње развијати брзим темпом. Последице тога развића све се јаче осећају, у будуће ће се осећати још јаче. Жене из пролегер:ких редоза могу из о оп* податакп -да *'аде шти чека или њихову децу. Ако већ нису, она ће ускоро морати на најамни рад у фабрику и радионицу. А тамо ће моћи доћи до сношљивог живота само ако одмах пристуле радничким организацијама и социјалисгичкој партији. А зато треба већ сад да се пр.чпремају!

Но хоће да се упозна са марксистичком науком та/ нека буде стални претплатник и читалац социјалистичког часописа Јрорбе. Цена на годину 8, за пола године 4, за три месеца 2 динара.

Ј4з дана у дан

Откуп нишкога двора Краљица Наталија, уступила је у својину округу нишком свој дворац у Нишу, с тим да јој округ сваке године плаћа по 12.000 динара годишње, а по смртн њеној, да дворац буде својина округа нишког. Пруга У?кице-Прибој. Јуче је огпочело трасирање нове железничке пруге Ужице — Прибој. еанаторијУА1 на Здатибору Пре три дана довршена Је зграда на Зтатибору, која ће сг употребити за лечење туберкулознвх људи. Станова има 40, који су удобни, а кафана је снабдевена свима потре бама. Три инсоектора еанОтета. По новом закону о изменама у Сани- , тету, поставиће се још три инспектора — лекара, ради контролисања службе над сеоским и окружним лекаримз. Поднео оставку. Михајло Јова новић—Девић, радикални посланик за округ врањски, поднео је јуче оставку на посланички мандат. Осуђен офбцир. Пресудом ве ликог војног суда, осуђен је пешадијски потпоручник Милгн Несторовић, на 6 месеци затвора за дисциплинарне кривице, учињене за време рата. Узроци о оддагању седннца. Из влздиних кругова потврђује се весг, дасуседнице скупштинске од ложене до суботе зато, што је не минован оружани сукоб између Турске и Грчке, те да зато треба да буле Скупштина нз окупу. При/«љени закони На јучераш њој Скупштинској седници, примљени су и на другом читању закони: о ванредном кредиту за спрему и наоружање војске, у суми од 123 милиона динзра, затим ванредни кредити за 1912 и 1913 годину, измене у закону о устројству војске, о Ба њама и минералним водама и измене у санитетском закону. Идућа седница. Идућа седница Народне Скупштиие, заказана је за суботу 6 ов. м. са дневним редом: извештај верифккациоког одбора по поднетим оставкама нзродних посла никз. Интерпедација о инвадидидза. Поднета је јуче ннтерпелација на ми нистра војног, што се у појединим сеоским општинама ништа не рзди по молбама оних породица, којима још није досуђена инвалидска потг.ора. Иапредњаци и радикади Чује се да је влада понудила посланичкој групи напредне сгранке компромис за заједннчки рад у изборима народних посланика, и да ће сеоовој г.онуди одлучити кроз који дан, у глав нсм одбору напредне странке. ЕнгдеЗи у београду Са г. Чедом Мијатовићем, бившим послаником у Лондону, допутовали су јуче: г. г. пуковник Сертие, бивши великобригански војни аташе у Атини, Лорд Морфет, г. Александар Тукер, бивши консул српски, и г. Хана инжињер у намери да понуде влади један за-

јзм од два милиона фунта стерлинга (50 милиона динара.) Они су јуче у тој цељи посетили министра председника г. ГПшића и министра финансија г. Др. Пачу-а. Дао оставку. Друг Милан Недић, суплент нишке гимназије, дао је јуче оставку на државну службу.

Из партије Оргаикзације у оиругу моравоком: За општину винорачку изабрата је следећа управа: за председника Љуба Ђорђевић; за секрегара Жика Крстнћ; за чланове управ. одбора: Радивоје Милојковић, Јеврем Јевремовић и Драгутин Т. Павловић; за чланове надзор одбора: Петар Динић и Љуба Мијатсвић. сви из Винораче. За село Лозовик — општина беличка: за председника Алекса Павловић; за секретзра Димитрије Стевановић; за чланове управ. одбора: Милорад Вукомановић и Илија Илић; за чланове надзор. одбора: Борисав Димитријевић, Радивоје Стевановић и Радивоје Ђорђевић, сви из Лозовика. За општину беличку: за председника Тодор Симић; за секретара Ђурђа Илића; за чланове управ. одборз: Станимира Ђурђевића Драгутина Милевковића и Живојина Миленковића; за чланове надзор. одбора: Тихомира Миленковића н Миладина Николића, свн из Белице. За општину главиначку изабрато Је поверенишгво, састављено из следећих лииа: Радисава С. Костадиновића, Милана и Живојина Симићз, из Главинаца. За село Мишевиће — општине беличке: за председника Миладина Милићевића; за деловођу Славка Ђукановића; за чланове управ. одбора: Благоја Савића, Божидара Ђукановића и Петра Савића; за члан. надзор. одбора: Благоја Тодоровића, сви из Мишевића. Ова су села и ове општине у срезу беличком. За оиштину стењевачку — среза деспотовачког: за председника Радисав Миловановић; за деловођу МиЈаило Рајковић, оба из Дворишта и за члана упр. одбора Живан Мијаиловић, из Стењевца.

Протест РадниЧке Коморе Г. Министру Унутрашњих Дела Полиција у Лесковцу непрекидно се меша у привредне односе тамошњих фабриканата и радника и у раднички шграјк који тамо траје месец и по дана, разуме се, на штету радника а у корист фабриканата, протнвно н закону о радњама и здравом схватању државних интереса. Она је издгла нзредбу којом за* брањује: 1. Држање штрајкачких стража у опште; ма да су оне у целом свету сасгавни део шграјка и животннх интереса радничке класе. 2. Обавештавање радника одсгране штргјкача. Радничка Комора протествује прзтиву оваквога пристрасног сгајања на страну јачег — Тражи од ЕПс г. министре дз ову полициску наредбу повучете и да држава сачува бар сво* ју неутралност у овој економској борби, кад већ неће да стане на стране слабијег. Избор ЛоЈ^оћииЧког одбора На другој ванреднзј Скупштини савеза месарских радника 18 маја т. г. у Београду, извршен је избор помоћничког одбора на основу чт. 110

Ф Е Љ Т О Н

А. Свирсии. Због Шш III. После вечерње прозивке Љишка је извадио скривене испод пода кар те и отпочела је игра на књиге, страсна, опрезна, са псовком. Књиге, као новац, прслазиле су из руке у руку. И разгореле се стрзсти, из уста су излетала проклетства и завист је увлачила отровну жаоку срца оних који су губили. Само један осуђеник кије узимао учешћа у игри. То је био Сашка Чисћак, најписменији, осуђен на шест година робије за прављење лажног новца. Омален, блед, мршав, црне косе, са ватреним, паметним црним очима. Сашка се наместио под лампицом, која је горела над вратима и удубио се у читање добивене књиге. Сашка је, очевидно, био јако заинтересован и просто је гутао страни цу за страницом. Затим су му при шли они, који су у игри изгубили и стали досађивати запигкивањима, али се Сашка чинио да не чује. — Шта читаш? Чи:ћак, чујешли, до ђавола!... О коме је написано у књизи? Ух, ђавсла, погордио се1... ј А Сашка ћути, као да се не тиче

њега. Али кад се вгра свршила и сам је Мишка пришао к њему, Чисћак, напослетку, проговори. — Занимљива књига? — питао је Мишка. — Ужасно, како је занимљива, са осећајем одговорио је Сашка. — А ко је измислио? — Кога? — Па ту књигу. — А ја и сам не знам. Сад ћу да видим. Сашка погледа на корице и прочата: „дело ен ве Гогсља“. Гогољ је, мора бити, написао књигу, објаснио је Чисћак. — О коме прича? — продужио је да пита Мишка. — О Тарасу Буљби. — А ко је тај — шпијун илираз бојник ? — Није он разбојник, а као да је нешто слично томе. Запорожац, значи козак, разумеш? Хохол*... — Како да не разумем, разумем. Шта ту, Хохоли су такође људи и вера им је руска, православнз, филозсфзрао је Мишка. — Е баш због вере, — прихвати Сашка — и догодило се све. Страшно, како је занимљиво. — Али нам читај, ми ћемо да слушамо. — Па Ј"а сам већ далеко отишао. ј — Ништа, почни спочетка, неће ти језик отпасти.

* Малорус. —

Осуђеници су сели у полукруг на нара, а Сашка се намести, искашља и отпоче да чата. Читао је полагано, разговетно и довољно изразито. Осуђеници су пажљиво слушали и са сваким минутом интересовање је расло, и хапсеници су се бојали да и реч испустеА Сашка је читао: „са дрвета Андреја прешао на кров и кроз оџак од камина спустио се право у собу лепотице, која је у то време седела пред свећом и вадила из својих ушију скупсцене минђуше. Дгвна пољкиња“... — Ех, до ђјвола! — одједном ускликну Мишка и удари песницом по нару. — Ах ђидија! То је права јуначина!... — Да кроз сџак — није лака ствар, — прихватио је Феђка — Коси. Али му Љишка није дао да говори. — Доста, ћути Коси. Терај даље, Чисћак. И Сиика је продужавао. Тамни круг слушалаца постајао је ужи, очи I су светлиле, а на озбиљним, брадатим лицима осуђеника застао је израз усхићења. Чисћак је читао: »Ако Ј'е козак постао лопов, украо ма какву ситницу, то се већ сматрало као поруга за све козаштво: њега су као нечасног везивгли за срамни стуб и остављали поред њега батину, којом га је сваки пролазник морао ударити, |

док га на тај начин сасвим не убију “... —■ Видиш ти, каква строгост! доста гласно рече Феђка. — Јд како ти мислиш, — одмах се одззва Љишка. — А по мени, они су правилно поступали. У њих Је, значи, другарство. Од својих, дакле, недирај. Его, да кажемо, да се тиче нас. Живчмо заједио, један од другога нишга не склањамо. Ено (Љчшка пређе погледом хапсану) на прозору стоји тајин, тамо кашика, чајник... Мало ли је код нас сгвзриј И одједном, рецимо, ма ко од нас устане лагано ноћу, смота таин и пождере, или кашику сакрије; па шта са таквим треба да учинимо? Ваљда га нећемо по глави миловати... — Сасвим је тако! — одобрише многи, после тога се читање насгавило. Али после тога читаоца није више нико прекидао. Херојски подвизи Тарасови, крвзве борбе, смрт Андре јина од руке очеве, мученички крај Остапов, освета Буљбина и његова безпримерна храброст — све те црте, широке слике, нацртане простим, ра зумљивим, генијалннм слогом Гого љевим, потпуно су освојиле тамне слушаоце и они су се за моменат препорадили и постали чисти, наивни, поверљиви. Дуго је читао Сашка. Већ му се у гласу појавила промуклост, већ су се дваред смењивали стражари, вгћ давно кукурекао је петао старијег надзорника, а ниједан од слуша-

|лзца није се мицао сместакннкод кога се није појавила мисзо о сну. А када је Ч:сћа< завршао, осујђгницч су се дубоко замислили и ћутећи уздисали. ГБнма је од свег срца било жао славног Тараса и свих запорожаца, које су убили пољаци. Видиш како су се људи за веру ј борили! — први прекиде ћутање Феђ <а. *— Дз, то су били прави људи, рече Сашка. — И тачно, да су прави — одмах се сагласи Феђка и продужи: — То није оно што смо ми. Са нама ради шта хоћеш, ми ни прстом нећемо мрднути. Ето, на пример, да узмемо ову ствар: Сутра је Велика субога а затим и Ускрс" и даље тако...Јсдном речи, велики дани наступају. Ал нама неће отвориги хапсану. А у Кијевској, и Камишловској и у Семипалатинској, у такве дане отварају хапсаве, да би се, знаш, хапсеници прошетали по ходницима. А код нас несмеш ни да мрднеш. — А хоћеш лгГ, ја ћу сутра да кажем самом управнику... —Одједном Љишка прекиде Феђку. — Шга да кажеш? — То да кажем, да отвори хапсаау. — Лажеш, нЖеш казати. — Е баш ћу да кажем! —Е баш нећеш казати, упорно је тврдио <Ређкз. — Шга? Ј 1 да не кажем. Љ.шша сасвим приђе Косоме.