Радничке новине
зак. о радњгма. Изабрана су ова ли тровић и Сретен Јаковљевић месар-!3атим у име Главног Радничког Са цј: франц Ајзенхамер, Петар Пери скн радници. ши ћ, Јован Ђорђевић, Бранко Пе-
еидол! на дитију Сопот Прелседник наше општине, Јан
ко воду цедио, а од силног и дуго годишњег стезања и
веза подноси извешта) друг Павле Павлоеић: Другови, извештај вам је послат пре двадесет дана. Наша је намера била да се другови упознају са извештајем. Имало је организација које нису послале извештај делегата, те се њима није послао ни извештај. Ја ћу вам, дру
.,о в ™ „ .рења на др- 1 гови л изнеги У«ратко извештај упражаљи је, као на иловачи, дубоко ве ‘ Ми се сада налазим0 са Ј С Д ном 1 групом наших нових делегата. То
цред^сдппч “»“V “““ утиснута шака са прстима раднико пиппл 10 к0 М !1 С :°Р„ 0 , В 1 ћ ’ п= та "° :“ И Л вим - с Ј г Ј зн докгз штамсжеда учн с ^? руг ? в 1 И Л52РЛ.. С ^ И !. е . , .....'!. ре Л°
којих ће се развијати раднички покрет у њој. Такође смо заступљени
кажњава наше другове, и ако му ни жилава ру ка р адничка | ОНИ за то не да ]У никаква псвода. Ова изложба, по циљу коме слу- - Тако )е 13 ма]а општински суд из П редмети речит Је локаз вап на овом к 0 НГ Р ес У са Делегатом се аао наредбу на потпис свима нашим . 1 ДОћаз вар ' *™»т»п,.ј»тј. жснл даџ пгјјч-м ј . варства данашњега времена и као друговима да 15 маја, на Спасов дан, та к ва
иора.у « .«.ју коју коск о„- " 1 ' ° в?3 У “ЈГ" штина ропочевачка и сопотска. Ка- =,/ впрлрлд- пна лим тодинама другове Николу Мар- с «ешу не еели. шни зло и оу ко су наши другови одбили да сле ПО колењима Р која неће знати У ?а па четића и Саву Ковачевића, за којима ди неправедан, но на против . 1 Ј р морамо дубоко зажалити. Ми смо сви, што и' је гођ, налажу и ’ е нз управе изгубкли ј.ш двз заповеда/у: ником никаква зла „Г^Управе^Пр^ема томеируго «
кретаријата жена. Не могу да пропустим а да не из
усвоЈити захтеве по којина би се од сада за израду једног пара папуча имало платити 10 п. д. више Солидарност у итрајку/е )единствена, јер од толиког броја штраЈкача нема ни једног штракјбрехера. И остали услови у тој бранши рада дббри су, те према томе пуна пббеда овог итрајка осигурана је.
— Шта кажестари Цоситеј „Моја ће књига бити за свакога који разумева наш језик и ко с чистим и правим срцем жели ум свој просветити и нараве побољшати. Нећу ни мало гледати ко је кога закона и вере, нити се то гледа у данашњем веку просвештеном. По закону И вери СВИ би људи МО- Пододбор Савез* Драодељоких Радника погди лпбпи бмти Гви г\ј чдипни I зива еве поверенике из радионица, а где иеГ/1И ДООрИ I ИТИ. 1«.ВИ Су ЗЗКОНИ , ма повереника, нека дође из сваке радио-
Синдикални огласн
основати на закону Јестества (природе). Ни један закон на
нице по један друг на конференцију у четвртак 5. јуна у 6> 2 сати по подне у савезни стан. — Управа.
дују овако глупавој наредби, то их сад председник непресгаио гони и
тове, топове, бомбе, шрапнеле и гоа-' - , - ■ / —■ . . , нате, говорила да је Р некада било тако ђ е аз . У"Р аве изгубкли ј.ш два заповеда/у: ником никаква зла тражи најмању ситницу само да би в * % : д 1 — - кх могао казнити. Он им јавно пре- ' г 1
нате, говорила да је некада човек човеку, народ\ . , народу, клоса класи, био — ковни ТИ да ће нх казнити због тога што не ^ ри ј атељ1 рВНИ мл/«-1Ч1П11ПГЈ ПЛ Ч.ЛГЛОА1 ИОПРПЛ1Ј ‘ ■>
иису поступили по његовој наредби. Боље би било за овога Јлнка да седи с миром, него да забада трн у здраву ногу. Иначе, неће се добро провести. ~ Са нзлорсбе крагујеваи, Озде је 25, 26 и 27 т. м. била изложба предмета, који се израђују у Војно техничком Заводу.
друг? пали ви, видите да је управа
1
била не
„Кад ће нестати мржење и
Г аја
III Хшн Главаог Рапничног Саввза I седница ( 2 ) М. Мирић у име одбора за утар-
Вивијанијев кабинег потпуиа. ГлГРад. * Саеез, као" цен аражба (непријатељство) на зе Пооле орамног н нечувеног пада тпална ннстанпа. „ооао «е „ного ла и љн! Ка Л Ре ерце наше Д оРи , ЈСВОЈу ПрирОДНу ДОбрОТу, да у В ога пута врло брзо саставио свој ЛИЦу сваког себи подобног ЧЛО кабинет. Он је овако конституисан:
трална инстанца, морао је много да мљи! Над ће срце наше доћи у !ргди. Улога његова је била тешка, и то у толико тежа што се организације и Већа не одазивају према
њему у иотребној мери. Главнн Рад нички Савез је по нужди представ љан у појединим организацијама. Ма колико да је Гл. Р. Савез ра дио и урадио у минулим годинама, по моме уверењу мало је урадио
То су махом предмети за војну ђ ивање Дновнога реда предлаже у цашем покрету се најмање води иј телит ии Ј V дневни р?д на ко и се одбор сложио употребу: пушчана и топовска му 1 — г г ниција, коњска опрема, пушке, саб ље и др. Затгм деформисано оружје из минулих ратова. Почев од оких цртежа што су их
рачуна о просветној улози. Погле Председник пита Конгрес да ли при- да ј Т е у извештај, па ћете се згра предложени днени ред. Конгрес Н у ТИ како се мало расгура наша
ма прима М. Гимотић, известилац верифи марљиво и чисто израдили раднич квиионог одбора, подноси избеш 1 ај. ј штампе. Ти ки мјлишјни из I гпп. Вснно занатли Износи как0 Ј е КОЈИ савез и кО]е
штампа. Затимкако поједине ценТј але стоје у погледу растурања синдикати падају у
века пазна брата свога, нит’ МИ- Председник и министар спољних слећи, НИТИ питајући: које је ве- нослова ' Вивијани; правде: Бјенвени ПР и чакпна О натпр летињгке Мартен ; унутрашњих послова: Малре и закона... и наше детињске ви; просвете; огањер; фингнсија: памети! Браћо, људи, познајмо Нулан; взјни: Месими; марине: Гоједан пут нашу неправду! Како тје; колонија: Рајно; трговине: Томможемо ми изискивати од дру- јавних радова: Ренул; земљоги оно исто које кад би други рад ^ в ^ а ф ^ рнан ’ Ј ^ авид и с °и и Ј алног од нас изискивали,
иелика би ста Р ања: Куајба. По саставу овај кабинет није онај
ки малишани из I год. Војно занатли- - , ске Школе својим од рада жуљеви- веће заступљено. Одбор ]е нашао „„ „„ да немају исправна документа: савез шивачких радника (абаџије), савез типографских рздника, савез дрво-
тим рукама, па до оних технички савршених шрапнела н граната, куршума дум-дум, брзометки и митра љеза — све то останља утисак нечега великог ног и ниског, културног ског. Ту се, с једне стране, огледа сва моћ радничке руке, гараве, жу-, ^ ‘ С * Ј ” ^‘ и Ј“ п п, Р »ит Р гппгпбие « П из Крушевца. дошао без пуномоћнЈа.
■ ■ ■ „I — ™ Ч— —“ —— —— — —— Ј Ј 1.14 —— 1111 1, Д 1111 Ј 11 ч Ј нам се неправда чинила. Иознај- К0 ј и би левица желела. Пет чланова те један пут сву силу ови’ ре-Јкабинета присталице су трогодишчи, — просте су и блажене и љег војног рока. А Вивијани ]е, као велику грешку када овако олако не требују никаква толмачења: шт0 Ј е познато - П Р И првом сгсгаву к { ,Ј . «= I кабинета, покушао да двосмисленим
дељских радника, савез рударских • н страшног, узвише- Р а Д ника . савез троговачких помоћг, културног и варвар ника - савез берберских радника и Ј ЈГ савез грађ винзрских радника. Исго је тако и друг Стојан Милошевић, љевите, али способне за такве ра _ . дове, који се с пуним правом могу ^Абор Ј« миљем » се овим са
назвати уметничким; техничка сложеносг шрапнела и гранетз, њиховз
везима оспори мандат. Душан Пешић: Известилац је ре-
тежина и дејство запрепашћују гле- као Д а треба оспорити мандат са даоца. А с друге стране када се по- везу шивзчких радника (абаџ-гском мисли чему све то служи, нзшта то- савезу). Ми смо со на једној седницн
лики раднички тр)д, изазива гнушање, одвратност према данашњем
бавили пигањ:м да се квота плати Гл. Р. Савезу, али, другови, у томе
времену, друштвеном систему, који би случају абаџиски савез дао сву сзоју готовину на квоту. Како је пак сааез имао пред собом борбу, то није био у могућности да изда сву готовину за квоту. У будуће савез шивачких рздника неће дуговати квоту, већ ће предњачиги у плаћању. В. Трепчанин: Ако би се усвојило мкшљење одбора за верификацију, онда би то значило распустити кон грес. Може се оеудкти поступак појединих савеза, али сам ја мишљењз д* им се не споре мандати. Пргдседник Лука Павићевић: Пријавило се једзна сг говорникз. С об зиром на прилике у којима се налазио нзш покрет, јз бих предложио да се ова пуномоћија оенаже, а да се у будуће овзкви случајеви не понављајг 1 . (Конгрсс прима.) Тачођесам мишљења да се и мандат друга Мч лошевићз, из Крушевца, не оспораза већ да се прими (Конгрес прчма)
све то Јсловљава. Заиста се за XX век може с правом рећи: „Нек’ се овај вијек гор ди над свијема вјексвима“, јер је дссгигао савршенство, што се најја сније види на овој изложби: разор но зрно од четрдесет и два кгр. тежине! Четрдесет и два кгр\. ГТомислите само: Колико је оно труда и муке стало, да би једнога тренучка брзином муње излетело изтопа, зарило се дубоко негде у ров, експлодирало подигнувши облак земље и бацивши у ваздух можда неколико десетина младих и здравих људи, који су жељни живота! Нарочиту пажњу на овој изложби привлачи дренова држгља једног чекићз, којим је радник Јозеф Коњи цхи 35 год. радио. Дрво је врло јако, јаче можда него што је била дреновина из које је Краљевић Мар
схватају ту ]аку сграиу нашега ра да, без кога се не може да замисли јак синдикални покрет. Конгрес тре ба да води рачуна о овим ства рима. Као год што се води рачуна о штрајку и тарифној политици, тако се исто мора водити рачуна и о просвећивању. Нужно је да се на овом конгресу баци мало више светлости на оае напомене које сам изнео. Наша синдикална већа су веома немарна према Савезу. Што се тиче ревизије, она је врло непот пуна, Већа хоће у последње време да се локализују. Некада смо у то ме погледу боље стајали. Ја знгм да се на то сад више полаже, али се отуда са мање успеха изађе. После ових ратова наш је покрет у зпаку бујања. Нашн снндикати имају да докажу, колико су слособни за живот и за напрсдзк, колико су спссобни да очувају старе тековине и да задобају нове. Ја вас молим да објективном критиком дате материјала и услова за рад новој управи. Председник чита телеграм који ће се упутити интернационали. Конгрес прима. Затим председник извештава конгрес да је добијен те.леЈрам од другова штрајкаша из Лесковца. (Конгрсс бурно поздравља штрајка ше). Председник чита телеграм, који ће се упугити шгргјкашимз. Кон грес прима.
што год хоћете да вам чине I други људи, чините и ви то
формулама избегне дефинитивно решење питања о трогодишњем вој*
њима. А шта би ми ради да ј ном року. нам други чине? Да нас пу- Та двосмисленост и сад није уклоштају с миром живити у на- њена - Поенкаре опет није хтео поЈ 1 Г 'I чпатм Кпмпа* питдн^р 1Р илис\ ћр рр
шем закону, да нам не чине
звати Комба; питање је како ће се сад Вивијани држати. Хоће ли во-
никаква зла, оа нам опрашта- \ ДИ ти рачуна о жељама председника ју наше слабости и погрешке, републике и руског „савезника“ или да нас љубе и поштују и да нас помогну у потреби нашој. То исто и ми смо дужни свима људ'ма на свету. Ово је сав закон и пророци. Сваканаука, која је овој противна, узнемирује људе, узрокује вражбу и свако зло...“ (Дела Доситеја Обрадовића, пето државно издање 1911, страна 5).
СИНДИКАЛНИ ЛРЕГЛЕД Једна па/иетна наредба Пре кратког времена управник војно-техничког завода у Крагујев цу издао јо своју нзредбу поводом јсдне пашквиле коју|је добио одје-јтим у Малој Азкји, у Грчкој се о дног анонимног писца. Тексг те наредбе вредно је саопштити: „Један мрачан тип упутиО ми је једну пашквилу одавде из места.
о расположењу француског народа и парламента? од тога зависи, развој политичких догађаја у Француској, а тако исто и ван новога кабинета. Бадкан У пдамену Цео јужни крај Балкана поново је захваћен ратним пожаром. По Албанији се воде крваве борбе између устаника и последњих остатака кнежевих присталица и међународне жандармерије; а Грч^а се припрема за нову рагну авантуру; већ је поднела ултиматум Турској. Безумна политика насиља и утамзњивања која се у свима балканским државама води после рата већ доноси плода. Због насиља, која су вршена над Грцима у Тракији, а за
сетило јако узбуђење. И после једног претећег говора Веницелосовог у парламенту, дошла је предаја ултиматума и припремање флоте... Ситуација је озбиљна, судбоносна. Њему и свимл типовима његове ј Цео Балкан може угазити у нова багре изјављујем: Да ја по пашкви- ј крвопролића, поново сгавити на коцлзма никад ништа не радим и да су ј К У своју судбину.
Огласн № прииају ооуадеиј у,«" к0)е дол,зе нису вимал0
Још мало и ствар би се могла за-1 ђу присутнима видео се цвет пин- ј гове остатке из којих се није мовршити тучом, али разбуђен шумом ј гвинскога друштва, принц и прин ј гло сазнати ни ко је избацише на иадзорник је пришао вратима и викнуо: цеза од Босеноа, грзф Клена, Го- врата. сподин од Ла Тримена, Господин Настаде граја и гужва. На три-
ка изађе часно и поштено са пуним потписом свјим, како прзвило и прописи наређују, па ће свачија пред стазка бити правичио оцењена. Гађати своје другове из бусије не само да је кукавичлук, већ је то по-
— Еј, ви, кавзљери! Ког врага ђа-ј Бигур и неколико богатих Јевреј бину се попе граф Клена. Урлање 1 длаштво после Д ње врсте
воле плашите!... Марш на места! И у хапсгни наступи тишина.
(Свршиће се)
кињз. се сада претвори у клицање, и ка Генералисимус нзродне војске био ( да се све угиша, говорник поче: је дошао у униформи. Сасвијустра- — Другови, ми ћемо видети да
на њему се клицало
ли вам у жилама тече крв
Ми се са горњом нарсдбом погпуно слажемо. Желети је само да управник вој Ми мо- но-техничког завода остане стално
бина. Један човек из народа, ра| дник, али паметан, по имечу Рошен, секретар жутога синдчката, би иза- ј Јбран за председника. У више великих говора би режим који је Пннгвинија била добровољI но примила назван „буњиштем“ и „клоаком“. Лепи Теодор, предсејдник, би поштеђен. Ни Кришо ни [ свештеници не рекоше о њему ни речи. ^ На збору се разви дискусија. Јеиародне зборове да би потхрањивао дан бранилац новога режима и Ре-
Анатол Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАДА 37 КЊИГА V. Ново доба — Шатиљон ПЕТА ГЛАВА Принц од Босеноа. Побожни отац Агарик сазивао је
Са тешком муком подиже сетри-|Р амо присгалице Републике помпа ј доследзн својој наредби. И као год
тити, њихове удове полсмзти имозгове просути.
што овакво мишљење има о паш-
Iквилама који припадају радничком ј и убили га.
Драч, 2. Јула. Устаници су јутрос у 4 часа напали на Драч. Од тог тренутка непрестано се чује жива пушчана и топовска ватра. Ситуација је испрва била озбиљна, али се убрзз изменила у корист бранилаца вароши. Рим, 2. јуна. Агенција Стефани има телеграм из Драча у 1 с. 26. м. по подне, да се борба која је јутрос отпочела још продужује. На пуковника Томсона којн је изишао до предстраже пуцали су устаници
Рим, 2. јуна. Агенција Стефани
вгитацију. Дневно су дракониид при- п У олике 1 физички радник, јави се ређивали по два или три збсра у 32 рењ каквом кварту Алке, и нарочито у 1
Те рече изазваше буру одобра- сталежу, тако исго гледиште треба вања. Стара сала се љуљала из те Д а има и према оним пзшквилама има телеграм из Драча, да је око 4 меља, и дебела прашина која је па и досгавама које долазе од велике сата по подне настао прекид борбе. господе, било са политичке стране Међутим виде се две масе непријаиз вароши, бчло са ма каквих дру- т«љске на кратком одстојању. Погих места.
дала са прљавих зидова и црвото чних греда покри збор као какав мрачнн облак.
— Наставиће сг —
стоји плашња од ноћног напада. На жалост искуство из прошлссти Мртвих и рањених има врло много.
у во)н) техничком заводу говори нам да је фабрика од вајкада била легло пашквилантских подвала и подметања. Не бирају се средства да Наш велики борац Липкнехт ре се ииљ постигне. Ту се ангажују покао је: Г\ад пролетер да свој мар јлитички прваци, пишу се пашквиле
Р — Е° СП0 Д°| рече председник Ро- ј в р Ш ц издају према радничкој класа. предграђима где је живео сирома- шен, ми смо објавили да је слобо-1 у овим речима има много више ду фан народ. Желели су да придоби- Д на дискусија. Ми смо верни својој бине него што се на први пОглед ју мале људе који су били најмно речи; ми нисмо као наши неприја-1 чцни. Буржоаска штампа, нарочи гобројнији. У мају био је приређсн; тељи, ми смо поштени људи. Јада-|/д 0 жута, то је отров који разје У једној старој сали, у срцу нај- Ј ем реч једном противнику. Бзг ће Да и разгриза велики пролстерски многсљуднијега предграђа Алке, је знати шта ћете све чути! Господо, Ј организам. Напоље с њом, пошто Дзн леп збор на које је било пуно Ј а вас молим да пажљиво и мирно цам она ништа не треба\ Радничжена које су седела пред вратима, саслушате говорннка. ке /-/ 0 вине пружају сво/им читаоци и деце која су играла у даоришту. — Господо, рече бранилац Репу- ма свешто један журнал треба да По оцени републиканаца било је на блике. им пружи. том збору две хиљаде лица, по оце- Али одмах би свучен са трибине Ни дракофила — шест хиљада. Ме- и изгажен одразјзрене гомиле. Ње-
јаш за буржоаску шшампу он онда Ј министарству војном, дивизији и т. д., само да се некоме врат скра. Наши другови од оваквих срамних подвига највише су излагани иепријатности и гоњењу. Хоће ли и у будуће овако бити, видећемо. Штрајк папучарских радника У Београду 24. маја папучарски радчици, њих 57 на броју, ступили
Кнез је позвао из Љеша у помоћ Миридите. Атина, 2. јуна. Крсгарица „Хелис*, купљена недавно у Америци кренула се за Грчку. Цариград, 5 јула. Шест топовских чамаца, поручених у Француској, прнслели су у Дарданеле.
У издању Социјалистичке Књижаре изашле су нове књиге: К. Маркс: Револуција и КонтрареволуциЈа У Немачкој. Цена 1 дин. Д. Туцовић : Јединство покрета. Цена 0 20 п. д. Д. Лапчееић: За Рударе. 0-10 п.д. Органнзацијама и продавцима 30 0 /о су у штргјк. Повод за штрајк је рабат. Поруџбине се врше само за та), што послодавци нису хтели | готозо или доплатом. 3—10