Радничке новине

била истога мишљеша. Али је то своје мишљење променила само да би и дгље остала нг власти. Она је закључила погодбу са преторијанцима, и одмах сутрадан објавила широм целога света да у Србији нема преторијанских тежња код официрског кора и да је незадовољство извесних официра било само плод њихове заблуде! Због тога је Јрибуна љута на Самоуправу , и у једноме моменту личне куражи сравњује њене политичаре са хипноги саном жабом која крекеће ссећајући смрт, али ипак зато скаче сама змији у уста!

КоЈиуна у Итадији Колико је покрет маса у Италији потресао положај владајућих кругова у Италији, најбоље се види из уздаха председника владе, Саландре, пред једним својим пријатељем у кулоарима парламента: „Колико су се њих, још колико јуче, грабили за мој положај, а сад га неће ннко!“ Елементарном снагом талијански радни народ потражио је поштовање права на живот, прекидање с реакционарном политиком и олакшање терета. Али

ђавне улоге ђенерал Аљиоти је нападнут од реакционарне штампе и већ уклоњен са своје дужности! БДДК.АН Природан израз (оригинална кореспонденција) Сарајево, 15. јуни. јј. Као човек без искуства и школе, политички живот у Босни и Херцеговини лута, обезглављен и избезумљен, срља из екстрема у екстрем, из погрешке у погрешку, и опет у погрешку. Нимало неразумљиво. Народ који није имао политичког^живота и искуства, а то ће рећи политички нешколован; странке без историје или незнатним историјама; јавни живот без свега онога што се, обично, под том речи разуме — све је то допринело несређености, разграђености политичких и страначких прилика у овој земљи. То је створило прилике у којима се партије стварају одозго, више по налогу одозго, него по нужди одоздо, више из личних амбиција, него из историјске и

су се у поЈединим местима де сили и догађаји који излазе из народне потребе оквира демонстрације и штрајка, Да све те непријатности могу а у области Ромањи извршен наћи плодно тло у једноме друје читав политички преврат, про- штву, морају постојати дубоки

глашена република.

разлози, услови који су нездра-

Запојен републиканским тра- ви. За испитивање тога, нужна дицијама народ у Ромањи чини је нарочито, дубља анализа која грб републиканске партије у И- се, овај пут, мора пропустити. талији. И кад је после крвопро- Само ћемо да истакнемо нелића у Анкони у целој Италији колико природних израза, приобјављен генерални штрајк, у родних манифестација скандаРомањи је проглашена републи- лозних прилика у Босни и Херка! Аутомобилима и бициклима цеговини. републикански комитет је по сви- Босански је специјалитет да ма местима Ромање прогласио се код нас почела организовати републику. И народ је радосно прво Социјална Демократија. и скоро без икаквих изгреда при- Чисто ме је страх да напишем хватио ту вест. Предузете су и ово чудо: Код нас се пре посамо потребне мере: испресецане јавио пролетаријат него буржо-

телеграфске и телефонске жице и покварена железничка пруга. Карабинијери су разоружани, краљевски грбови уклоњени, место тробојки обешене црвене заставе и организоване републиканске општинске управе које су одмах затвориле цркве и предузеле ревизију пореског система. Понегде су предузете и ефикасније мере ради народног благостања. Тако су у Фабијану прво реквирирани приватни аутомобили и стављени у службу комитету, а затим реквирирана живина и жито и продавани народу по јефтину цену! У свом одушевљењу и радости сгановници ове области су замишљали да је свуда проглашена република. И кад се приближио један одред војске они су, држећи да је то републикански одред, приредили свечан дочек, усклицима дочекали војнике, приредили им гозбу и извршили братимљење! Сак," што је ова република била . . хог века. Чим се дознало да у осталим крајевима није дошло до политичких преврата и чим су се појавили већи одреди војске, становништво Ромање помирило се са својом судбином и без противљења признало монархију. Тако ова епизода из великог револуционарног покрета талијанског народа има нечег веселог, идиличног у себи. Најозбиљнија је у њој афера ђенерала Аљиотија. Он је са шест других официра, кад се возио на аутомобилу, ухваћен од сељака и заробљен као „ратни сужањ,“ Кад су војни одреди пошли на сељаке и кад је било изгледа да дође до крвавог сукоба, ђенерал се понудио да води преговоре. И он је успео

азија! Њега је створио страни капитал који је нашао плодно поље у неисцеђеној колонији. Домаћа индустрија није се могла развијати, јер је тучена државним системом; њена економска подлога, домаћи капитал, није могао одолети страној конкуренцији и привилегијама које су даване страном капиталу. Ради тога, домаћи капитал, где и колико га је било, улаган је не у индустријска предузећа, него у финансијске заводе који су развили нечувено зеленаштво, у колосалне палате у које је смештен многобројни беамтерски кадар државне администрације. Услед тога, дакле: ради колонијалне подређености, домаћа буржоазија, у колико је, уопште, има, изгубила је, односно није ни стекла главни ослонац свој, главни услов своје моћи и развијања. То је учинило да је она слаба, неорганизована. То је учинило да у опште и немамо партија него котерије, скупове људи за међусобно помагање и богаћење корупционистичким средствима. « Пре неколико дана извршена су два накнадна избора за б. х. Сабор. У њима се показала сва мизерија партијских прилика. Извршењем „највеће политичке мере,“ важније од свих које је до сад учинила Аустро Угарска у Босни и Херцеговини, а која је постављањем „домаћег сина“ на положај највећег државног беамтера у земљи остао је упражњен мандат III курије љубишког котора. Јер, по „парламентарним“ обичајима босанског парламентаризма, Др. Мандић, човек коме је пала златна јабука у недра ступањем на високу столицу, морао је иоло-

да војнике одврати од напада. жити свој посланички мандат. Због те своје тактичне и уви- Дошао човек у Владу, па шта

има заједничко са Парламентом? То су два тела која су у Босни, прилично, много удаљена. Исто тако, други изборни котар остао је без посланика, јер је члан „Народове" групе, Др. Балић, положио мандат. У Мандићевом изборном срезу водила се борба са паролом: Ко је већи католик\ Командовао је Хрватски Сабор. Клуб, односно Др. Мандић, клерикални „Удругаши“ и самостални кандидат Др. Петровић. Победио је последњи. Народ је незадовољан са радом хрватских странака које су владине слушкиње, па је ради тога из врло ситних, назадних разлога, из локалних симпатија према кандидату, јер је он рођен у томе крају, изабрао Др. Петровића. У православном изборном котару III. курије победио је канјдидат групе око „Отаџбине", С. Стојчевић. Ова група која се спушта на ниво несвесног народа, повлађује његовим конзервативним тежњама, погодује његовој идеологији — наилази сваки дан на већи успех. Насупрот њој, „Народова" група која пред ставља младу, модерну српску буржоазију, сваки дан слаби. Ово су врло карактеристичне појаве. Оне су природан израз политички нешколованог народа који се опредељује од случаја до случаја, према томе ко га боље превари. Упркос све те раздешености општих прилика, Социјална Де мократија свим силама настоји да политички васпита народ, да му подигне помрачену свест и да му покаже којим се путем иде до права народних. Радећи тај посао Соц. Демократија постаје вентилатор задимљене атмосфере, оживотворујући фактор полумртвог организма, покретач успореног куцања пулса нашега друштва. Колико Је то велик посао, корисни резултати биће много већи.

ЈКеха ЈКека и закокодабсШбо

виђенасутда привредна инепекто - редаба кажњава се новчано; при пора, од којих су два жене , који имају новним случајевима казне су много пуну власт кажњавања. Гажење од строжије.

Ј4з дана у дан

За наш орган. Прексиноћ је у Дому одржано заЈедничко, Синдикално и Партијско Веће, на коме се говорило о нашем листу, о путевима и начинима како он што боље да се фичанси/ски осигура, и у што веће масе распростре. После рефе рата друга Душана Поповића, глаз ног уредника Радничких Иовина, и друга Негосава Илића, администратора Радничких Новина, развила се једна жива и поучна дискуси/а у ко/о/ /е пало доста идеја и практичних предлога. У 11 сати у вече прекинут је рад с тим да се настави у понедеоник у 6 сати после подне, када ће се донети де финитивне практичне одлуке које ће се одмах почети да приводе у дело. Дужност је чланоаа Већа да сви до једнога дођу у понедељак у Дом. Реакционарна утакдшца. Београдски првостепени суд, којисачињавају самосталске демократе, о добрио је онај скандалозни акт фу зионашке полиције којим се забра њује број Радничких Новина од уторника! Ми живимо у једном варварском времену. Овакви груби појмови који владају код суда нису више само доказ за реакционарну политику на ше буржоазије; ово је нешго више и нешто горе: то је доказ стрзхо ; вите умне задивљалости и заосга [лости средине у којој смо осуђени јда живимо и радимо! Збиља, ова забрана Радничких Но ј вина моћи ће да послужи култур ном историчару Србије као један интересантан и жалостан докуменат наше заосталости и неразвијености! ЈТреглед регрута. Комисија из ј ново-ослобођених крајевз, вршиће преглед обавезника 6 и 7. ов ме сеца, и то оних који се до данас нису приЈЧвили комисији ма из ка-' квих разлога. Прегдед картонашких фабрика. Привредни инспектори г. др. Ј Милош Станојевић и Карло Енгер, ј извршила су јуче преглед картона- ј шких фабрика у Београду. Кад су дошли у фабрику г. Вапс, он их је јпрво избацио из фабрике, јер нису| имали легитимације па их је доцни је пусгио, кад су се легитимисали. Потврђена Закони Јуче су Санкционисани Закони о бањама и ми |нералним водама, о изменама у са I нитету и о изменама о усгројству војске.

Штрајк у бродарскот друштву. У јучерашњој седници управног одбора српског бродарског друштва, којој је присуствовао и владин комесар, решено је: да се на побољшање плате и додатка возном ссобљу које штрајкује одредити сума од 60.000 динара за сада, а ако особље не пристане, да се сви одпусге из службе, а ново особље тражи од руског поморског дру. штва. Ћидимарска Шкода у Пироту. На седзици савеза за професионалну наставу у Министарству привреде, одлучено је да се у Пироту оснује виша ћилимарска школа. Одређена су два инспектора са стручним одбором, да израде нова правила о раду и реду у овој школиНе/начки посданик. Барон Гризингер немачки посланик, посетио је јуче Мннистра грађевина, у циљу захтева, да се у немачким фабрикама набављају железничке локомотиве и вагоии. Народна СкупШтина. Сутра пре подне у 9. часова, биће седница Нзродне Скупштине, са дневним редом: извештај верификационог одбора о посланичким мандантима. Дан азбора. Услед тога, што су однјси између Турске и Грчке побољшани, тако, да нема изгледа да ће доћи до оружаног суксба, то ће се данас у Министарској седиици одлучити, кад ће се одредити дан, за нове посланичке изборе. Разрешени учотед,ски заступнаци. Министар просвете подписао је одлуку, да се од 15. Јуна ове године разреше од службе сви заступници учитељски у старим границама Србије. ДелезниЧки /лашановође а дожачи. Како је у последње време железничка дирекција отпочела нагло набављати машцновође и ложаче са стране, обилазећи оне који су одавна положили испите за машиновође и гомилајући радну пијацу, Радничка Комора је пролив тога уложила протест код министра грађевина. Извештени смо да је тај протест имао успеха и да је г. министар издао наредбу, да се више машиновође и ложачи са стране не набављају, већ произведу они, који су кспиге покожили.

Дррн, читајте јорГ

Флнски парламенат, у коме седи више жена посланика, дао је најбољих доказа за спссобност жена да учествују у законодавном раду у једној земљи, да је њихово присуство у Парламенту не само корисно већ и неопходно потребно. У току последњих неколико година жене посланици су донели више одлука и петкција које су упућене цару, и које затим имају да прођу пстребне парламентарне форме док не постану законима. Те одлуке од носе се: на реформу затвора; на побољшање услова рада за преписаче и ученике; на намештање жена у држ ;в.чу службу; на побољшзње положаја женских службенчка на желез ницама; на увођење путујућих учитеља за домаћинство; на заштиту животиња; на бригу о богаљима; на др жавну инспекцију услова рада у индустрији одела и кућевној индустрији; на помагању скндиката слушкиња у Хелзинграду и т. д. Али једна од најважнијих борби коју су женски посланици у финском пирламенту, заједно са осталим муш ким посланицима водили, јесте борба за државно правни положај, за ау тономију Финске. Парламент Колумбије, једне од Сједињених Северогмеричких Држава, донео је, настојавањем жена, закон од 24 фебруара овегодине, којим се прспнсује максимално радно време од осам часова дневно или 48 часова недељно за раднице свих ка тегорија. Ова одредба важи не само за индусгријске раднице, већ за сва трговачка и занатска предузећа, перионице, хотеле, поште, телеграфе, телефоне и сва саобраћајна предузећа. За сва ова предузећа постоји изрична забрана ноћног рада за жене испод 18 година — ради се најраније од 6 часова изјутра и најдоцније до 7 часова увече. Послодавци су дужни да воде регистар за сваку радницу са назначењем радног времена и висине наднице. За спрово ђење ових законских одредаба пред-

Из партије БОР&А Изашла је из штампе Борба, полумесечни спис социјалне демократије, бр. 11 од 1. јуна, са овом садржином: Уставне и политичке борбе, од Д. Туцовића. Избори у француској, од Шарла Рапапорта. 0 тарифним уговорнма, од Здравка Тодоровића. Американско-мексикански су коб, од Хајнриха Кунова. Малтусиа изам и социјализам, од К. Кауцког. Привредно политички преглед: Савез металских радника у Србији, од Ал. Николића. Нњижевни преглед: Хајнрих Шулц, Школска реформа Соци јалне Демократије, од Миодрага В. Јеремића. Белешке: Избори у Белгији. Сваки наш партиски и синдикални функционер треба да се претплаћује на Борбу и да је чита, како би стекао потребно знање за рад на организовању и просвећивзњу радничке класе. Исто тако треба по могућству и остали наши другови да читају Борбу и да се на њу претплаћују, јер ће им она корисно послужити као допуна оном социјалистичком образовању које добијају из Радничких Новина.

М и ДвраиовЕђ (Једна исправка) У броју од понедеоника изашла је једна белешка о улози господе ин-

; спектора, Тодорића и Аврамовића, у Лесковцу. У колико се белешком истиче незадовољство радника према држању инспектора, ми немамо шта да исправљамо. Држање полициских органа после њихона одласка изЛесксвца постало је много дрскије него пре тога, а то на сваки начин мора да стоји у вези са улогом господе инспектора. Али због тога што је нреношена телефоном на коме се редовно тешко чује, белешка садржи једну погрешку. Наиме, главни кривац за погоршање прилика у Лесковцу није г. Тодорић већ г. Аврамовић. Овај други господин сматрао је за најпаметније да као привредни ннспектор и шеф отсека за социјалну политику потстиче жандааме и похицију против радоика, доказујући да они неиају права на штрајнашке страже. И када су наши другови ишли да уложе протест против бесомучнога разгоњеша штрајкашких стража, ма оне стзјале на пристојном одстојању од фабрике, њима је речено, да радници на то немају права и да им је то рекао и привредни инспектор г. Авраиовић. Г. Тодорић као полициски инспектор, могао је много учинити да се на сиље и обест жандарма и комита сузбије, а он је то пропустио учинити. Али не можемо а да не признамо жалостан факат, да је он ипак био увиђавнији од привреднога инспектора, г. Аврамовића, бвр у толико што он није бодрио фабриканта и власт у насртљивости на 800 сиротих лесковачких породица, као г. Аврамовић. Ми исправљамо нашу прошлу бе лешку у толико пре што је г. Аврамовић, који показује одавна особиту болећивост према сиротим фабрикантима, пожурио да интригама задобије засвоје намере и г. Тодорића. Ако нам штрајк у Лесковцу пропадне и својом пропашћу повуче последице које нико од нас не жели, нека се зна да добар д«о, управо одсудни део заслуге припада првом привредном инспектору и првом соцпјалном политнчару јадне Србије.