Радничке новине

№ ШИМШII Н№ №

Зелика господа Велес Пре извесног времена доживесмо ту ретку и срећу“ да нам је дошао нсвопостављени владика. Грађани су рачунали да ће у његовој лично сги видети једнога интелегентнога човека. Но, нажалост, испало је обрдуто. Чим је дошао, он је одмах обишао унакрст целу варош. Пролазећи улицама, захтевао је од грађана да устају на ноге и да га поз дрављају скидањем капе. Пошто неки грађани то нису хтели да учине, он је преко својих пандура почео да их грди, па су пандури чак неку децу и шамарали. Но још се ова ствар са преосвећеним владиком није ни заборавила, а већ се поновила иста исторкја са г. начелником. То је било отприлике 20. маја. Г. началник је такође прошао кроз варош у шетњу. И он је згхтевао од грађана да му устају на ноге и да га поздрављају скидањем капе. Они који нису хтели то да учине, били ■су грђени и псовани од самога началника. Осим тога он је ухапсио око 20 њих и држао кх два сата у затвору, „да се науче да други пут знају кога имзју пред собом“, рекао је г. начзлник. Оваквим поступањем према грађанкма г. префект ће постићи са свим супротно дејстао. Он ће љубав грађана постићи само лепим опхођењем са њима, а оваквим пона шањем изазиваће код њих само још веће незадовољство и огорчење. Ми смо слободни грађани, или ако то још нисмо ми тражимо да то буде мо, те стога нећемо никоме да клањамо и метанишемо. То нека зна и г. началник и они који су га поставили. Непоштовање Закона о радња/иа Горњи Милановац Закон о радњама се ни овде ни најмање не поштује. Радње се отварају и затварају кад ко хоће, па био то радни дан или празник. Никога нема да томе стане на пут. Полициска власт, и поред чл. 152. Зак. о радњама, као и расписа министарсгва народне привреде, не предузима ништа да се овај Закон поштује. Ако је до сада и било још кога наквнога човека у овој земљи да је сматрао закон као неку светињу која се мора поштовати и извршивати, сад се је и он морао уверити да закони важе само за слабе и нејаке друштвене редове, а да за богате и силне они ни најмање не важе. Послодавци намерно и са планом изигравају Закон о радњама. У томе се највише одликује опанчарска радња тројице компањона. Они рад њу никад не затварају пре 10 часова. Кад буде празник, онда двојица изађу пред дућан, а врата о сгаве отворена и пуштају унутра муштерије, којима онај трећи ком пањон продаје робу. Они кажу да њима нико ништа не може, и да су у стању да плате сваку казну. Но, веле, нас нико не сме ни да казни. Ето како се поштује Закон о радњама у овоме месту свемоћнога Уроша Ломовића и газда Максима Сретеновића.

Дри, читајте „РВДИ1II

За [уд Добрнх Аш на Чукарнии Чукаричко радништво је још о давно поедало акт Суду општине Чукаричке односно установљења Су-1.. , ^ да Добрих Људи на Чукарици. Суд Чужарици треба Суд установити шго општински је ствар одуговлачио док 080 место зезано с Бгогрздем могао. али на навзљиваше оа- В Р Л0 слабим саебрапајним сресгвима а раздвојено многим природним пре

ради још даље од Чукарице, било би принуђено да много своје оправдано потраживање напусти само због тога што му је Београдски Суд и сувише удаљен. У толико пре на

прекама — реком, ко]а се често и

дничких представника и неких одборника општинских, Суд је обећао да ће у року од 20 дана саззати злива > и недељама и месецима спрезбор за избор Суда Добрих Људи. иава саобраћаЈ, затим рђавим путем, Но фабриканти чукарички, којн ве олатом и тд.

дре и облаче у држави, смешују по својој вољи полицијске комесаре, окружне начелнике, па чак уздрмају и Министра на његсвој меканој •фотељи, не могу да дозволе да сни седну за један сто с радницимз, и

4. Чукарици је Суд Добрих Људи потребно признати баш због тога што радници, упућени на Чукарицу, рзде у предузећима у којима суспорови око наднице и њене исплате врло чести и у којима су радничке

да њихово мишљење нишга више за Р але >век у опагносги да буду опљачкане; 5. Напослетку, када се Суд Добрих Људи погпуно с разлогом да је сзима мглим местимз, са много пута мањим бројем најамних радника него што их има на Чукарици, онда је утолнко пслуебније топризнати једном месту са 399 гласача радника (само на Чукарици, без сколине) и са три и четири пута то

не важи него оног поиеланог ра цника! А што је још горе, згр сни да више пута стану гологлави пред суд, у коме као судије седе њихо ви радници! Ох, страшно понижење! Имајући у рукама своју општинску упрзву, нарочито за такве случајеве створену, фабриканти су по моћу њеног скрсз неверног и непотпуног извештаја обманули Мини-

старство Народне Привреде, те је лик0 најзмних радника ово решењем својим одбило Чука Ако се Чукаричком радннштву ричко радништво да се на Чукари- поизна право на усгансвљење Суда

■ци установи Суд Дсбрих Људи Поводом тога Синдикално Веће

Добрих Људи на Чукарици, да би се раднички спорови са послодав

на Чукарици је одржзло 29 Маја цима на вргме пресуђивзли, онда се збор Чукаричких радника, на коме | тиме само задовољава једна најоје самих радника и радница било бичнија потреба и правда. Ако, пак преко 300. На токе збору донета I Чукаричко радништво буде оста

]е и резолуцн]а којз гласи: Чукаричко раднишгво на своме збору од 29. Маја 1914. г, забавило се литањем о оснивању Суда До 5рих Људи на Чукарици, и донело је ову Резолуцију : Чукаричко радништво је у највећој мери незадовољно одлуком Министарства Народне Привреде, ко јом је лишено Суда Добрих Људи. Уверено да је за доношеше ге одлуке крива неверна представка чукаричког општинског суда, радништво сматра за потребно да се непосредно обрати још једном Ми* нистарству с мслб^м да своју одлуну измени и нареди да се и на.Чукарици установи Суд Добрих Људи. Да је наша молба скроз оправдана збор истиче: 1. Да је Чукарица велико радничко насеље са великим фабрикама, које посведневно дају материјала за Суд Добрих Људи; 2. Да у околини Чукарице према Топчидеру, Жаркову и Белим ВоДама, свуда има већих предузећа, чијем је рздништву Суд Добрих Љу Ди на Чукарици неопходно погребан; 3. Да од Чукарице до БеоградСког Суда Добрих Људи има више

вљено без Суда, збор сматра да би тиме била дата фабрикантима и по слодавцима привнлегија, коју би они искористили за закидање и пљачка ње крваво зарађених радничких зарада, С уверењем да Министарство после овог обавештења не може и не ће поћи тим путем, Чукаричко ра дништво тражи да се на Чукарици Суд Добрих Људи што пре уI станови.

Секретар Мих. Р. Жиаковић

Председник збора Ахенса Митровић пекар. рајЈнир

Пелитичка се ситуација бистри, си~*Т 10 м друштвених прилика буржоазија излази пред суд народа, који треба да донесе пресуду њених радова у државиој управи. Народ треба да каже на коме је царство. Ту се јавља једна велика дужност сваког демократа, сваког свесног поборника народних интереса. Та је дужност у расветљавању правог стања ствари, да би народ знао рећи праву и моћну реч власницима.

| Буржоазија је до сада увек успе°Д 7 км., а околно радништво, које вала да народ вуче уз себе, да га

стави у службу својих интер^са, да њене интересе сматра као свзје, да I у победи ове или оне партије гледа моментално победу својих интереса. Народ је давао власт свакој групи, сматрајући да ће и за њега бити боље. Али, тако није никад било. Народ одавна гласа, и увек бива преварен. Он то добро зна, а још горе и болније осећа. Народ нгма никаквих заједничких интереса с буржоазијом, нарочито данас с нашом, која се налази у страшној, почетничко - капиталистичкој грозници. Јурећи за концеси јама, малим рескиром предузећа, пум- ј пањем народа преко „банака“ са зеленашким интересом од преко сто на сго, жељна одржању овако увећане Србије, сна све терете држа8не товари на леђа народз. Позлаћује златне еполете официра, тови поли цију и порезнике. Никад се не сећа ]народног добра. А то ми на селу најбоље знамо. Сац настају моменти кзд треба нзроду јасно предочити то све не као вољу овог или оног посланика, 1 озе или оне буржоаске партије, већ као животни интерес капиталиста, трговаца, вглике господе. Народ је већ дошао до границе могућности плаћања пореза, посредних и непосредних, интереса „банкама“ итд. На род више не може издржаж вежбе и ратове. То психолошко располо жење маса треба формулисати у све сну акцију, у помагање праве демократске странке, која је једина данас у Србији Социјална Демократија. Она јесте првобитно радничка, али у Скупштини борећи се противу великих пореза и приреза на слабе, борећи се противу обесги трговаца, власти и сфицира, она шШити праве интересе целог народа. Још више, она је једина културна партија која тражи просветне к)лтурне установе корисне по цео народ, јер је непросвећеност друштва уопште јака препрека њеном ширењу. Ту улогу је1 дино културне и народу корисне партије дала јој је и сама буржоазија у свом бесном јурењу за богЉењем, које вртоглаво трчи до помрачеша свести. Народ симпатише социјалистима, јер је жељан искрених заступника, правих тумача свејих жеља. Ми смо дужни то помоћи, упутити их у том освешћивању. Без демагогије, без фраза можемо им изнеги и изложити онај део захтева, који су и за њих корисни. Специјално ми учитељи немамо никзквих интереса са буржоазијом. Нас и наше школе довелк су до послед њег степена, у скјли бедних уста нова од школе нема нижих. На томе је сарађивала сва буржоазија. Радикали нису ни хтели бољу школу, нису се ни занимали просгетдсм политиком. Осгала буржоазиЈа потеже опструкцију за једну увредљиву реч, за гажење официрских привилегија, а за школу, просеету никад нису, сем )>обикојених фраза, потегли јачу бирбу. То узиђа и маса учитеља, отуда је све мањи број оних, који би бранили данашњи режим. На нама је, да те иидиферентне слојеве кренемо у борбу за правилну просветну политику. Ми трсба да предузмемо у сааком храју, на сзаком учитељском збору заставу праве демократије, постанемо осцилирајуће тачке и учи тељства н народа! Другови, Партија и култура, а и наша просветна сгвар биће вам захвални ако приложите и свој ' део снаге за њихову победу! Ступите у везу с најближом партијском организацијом, нађите поверенике за свако село, растурајте агитационе листиће, новине, брошуре. У свом селу обавестите људе где треба прићи, ако се хоће користан излазак из ове тешке матернјалне ситуације. На тај ћемо начин послужити и народу и себи. Надамо се да ће ови избори уздићи још више наш углед у народу и Партији. — 2. Мпле се другови да одмах пошљу по 0.75 у поштгнским маркама за чланске клупске књижисе Где је близу више дру гова, онда нека пошљу и у новцу. Књижице стају 0,50 пд. а 0,25 је за препоручену пошиљку. Топола, Винча Секретар Рад. К. ТаоиК

I. окрра новференшјз на Тимоку Књажевац, 2. јуна Јуче је био наш дан. Пре подне одржан је на пијаци, уз присуство обилне посете са села и из вароши, јавни збор на пијаци. Тојебиоодушевљен, манифестзнтски почетакра да I. окружне конференције на Ти моку. Збор је саслушао уз најпу-1 није одобравање говоре другова Марковића, Радовановића, Милки- ј ћа и 7 уцовића. Критика рата и по-

литике ратне владе примана је уз пуио учешћа учасника, а наш циљ једне пометне балканске политике, федерација балканских република , 1 није могао бити поменут а да се са свих страна не захори: Тако је! Мене је веома заузела помисао, како социЈ'алној демократији полази за руком да највећа, најкрупни/а, историска питања изнесе пред најшире народне масе. Прелазећи са питања на питање, чији стварни, прави смисао није био замагљен агитаторским говорничким фразама, ја сам осећао са задовољством како се народне масе краве од ускога и некритичнога, лаковернога и погре , шнога схватања и мишљења. Мене ; се чини да нема политичкога и друштвенога питања које се не може с најбољим успехом изнети пред ши роке радне масе народа. Велика ко] рист таквога рада, ако се неће по казати у непосредним резултагима, биће у несумњивом развијању и подизању политичке свести, што ће послужити као припрема и непосре дних успеха социјалне демократије. ] После подне у два сата отворена ј је пред пуном салом представника и публике окружна конференција. Хор другова из Књажсвца дао је отварању конференције свечан вид својом лепом Песмом Рада. А после друга Сретена Марковића, нашега старога борца, који је конференцију отворио и њоме руководио, добио је реч друг 7 уцовић да по здрави другове од стране Главне Партиске Улраве. Држање оваквих конференција је необично срећна мисао. Људи су одмах осетили разлику између социјалне демократије која све посаове свршзва у споразуму са својим приврженицкма, Јавно и демократј ски, и буржоаских партија у којима | се праЕе намере и планови онах што сгоје на челу крију од њихових властитих присталица. Рад конференције је био пун и жиз. Реферати су с лепим успехсм и уз пуно разумевања делегата изнели своје реферате. Друг Петар Радовачовић је дао једну живу слику стања социјалистичкога покрета у зајечарском и бољевачком срезу, обраћајући нарочиту пажњу органи зовању рудара. Његова излагања лепо су допунили друг Воја Марковић о приликама у заглавском и бањезачком срезу и друг Илија Мил кић врло умесним начелним наговештајима. Референти друга Бјелића о печалб^рима и друга Лазаревића о про граму оставили су врло леп >тисак, О првом питању се развила врло жива дискусија у коме су узели учешћа и другови и другарице са | села и друг Туцовић. После кратксга одмора друг 7_уцовић је говорио о последњој министарској кризи и садашњој поли тичкој ситуацији. Њгговг излагања о потреби сазива Велике Народне Скушитине за промену устава у ј смислу увођгња општега права глаа наишла су на олште одобравање. Масе почињу увиђати да је појача ње политичксга утицаја социјалне демократије неопходно потребно за ззштиту интерега радничке класе и одбрану народних маса од пљачке коју власници над њнма врше посредним порезама, царичама, концесионарском привредном политиком, милитаризмом, скупоћом и т.д. На родне масе су готове да бране ауторитет Народне Скупштине, али траже да она буде народна и по свом раду и по свом сасгаву. А она ' ће бити народна само онда када народ преко општега права гласа буде држао Скупишину под својом контролом. Тај ток мисли био је често пре1 кидан бурним одобравањем свих присутних, које се стишало тек тада када су звуци Интернациона.ге затреперели над овим првим социјалнстичким окружним парламенгом на Тимоку.

VII Копш Глзввог Раиш [аша II седница ( 5 .) Срећко Пешравић: Пред нама стоји извештај о коме треба дати своје мишљење. Референтн рекоше да су и сами незадовољни извештајем. Зашто је то незадовољство, и ко је томе крив? Друг Павле рече да су криве ценгралне управе. Добро. Онда ћемо ми у централама рећи да су криви пододбори, а ови да су криви чланови, и тако ће мо бити, а и јесмо, сви криви. Али, другови, за време рата Гл. Р. С«вез не посла организацијама никаква упуства. Нашем покрету није ударен чврст темељ, већ је од самога почетка лабаво постављен.

Другови не купују књиге за то што су им мале наднице, а не за то што би књиге биле скупе. Молим да мн се одговори на које је платно особље издата сума предвиђена у извештају. Председник. Да се не би дискусија по извештају отегла, предлажем да од једнога савеза који има четири делегата говоре два, а испод четири по један. В Крстић: Ја сам за ограничење говора, али сам против предлога председникова. Конгрес је примио предлог друга Крстића за ограничење говора на 10 минута. М. Ристовић: Морам констатовати да делатност Гл. Р. Савеза није бил 1 онаква каква је требала да буде. У нашем ресну има четири организације. Ја нисам видео ни једнога члана Гл. Р. Савеза, изузев друга Павла. Ја мислим, другови, да би се много коракнуло напред кад би Упра • ва Гл. Р. Савеза могла поклонити мало већу пажњу шиљању делегата у унутрашњссг.

0 ебешим кмгама — Шта каже стари Доситеј „Ко не зна шта су житија (Историје појединих светаца), нека чује од хиљаде само једну малену повјест, које сам ја не читао како се чита, него са свим грлом гутао и прождирао, које сам веровао како год Евангелије, и над којима сам тако горко плакао да сам вид очни покварио. Нек чује, велим, пак, ако има срце чловеческо, нек ме не жали, и нек над мојом бедном младостију не уздане, ако може. У житију преподобнога Пајсија стоји написано, да је Христос сишао с неба и дошао у пустињу да га посети. цренодобни Пајсије опере Христу ноге. По млогом разговору отиде Христос; вода с којом су ноге опрате остане у леђену. Ето ти од некуда дође ученик Пајсијев, тражи воде да пије. Нејма, поарчена вода. Вели му старац да пије воду из леђена. Ови гледа воду, мутну и блатну види, и која заудара на зној; неће да пије, говорећи: „Како ћу ја помије пити?“ Говори му старац: „Бре, пи, пи, јер ћеш се кајати“; и то много крат (пута). Док му се додија, не толико од жеђи, колико да се не покаже сасвим непослушан, помисли у себи: „затворићу очи пак ћу је пити, макар да би’ се знао отровати.“ Оде, гледа у леђен: ’оћеш, нестало воде из леђена. Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма’остаде празан и сув као длан“. „Ха‘, одговара старац, „нисам ли ти рекао: пи, не накањуј се, јер ћеш се кајати". А кад му каза каква је то вода била, и прочаја (и тако даље). ,,Ево, браћо, с хиљаду хиљада оваки’ басна пуна су житија свети’! Ово сам веровао и над овим сам горке сузе проливао! Г лупи и на/суЈевернији египатски дервиши би ли могли смешнију и луђу басну измислити? Срамота целога человеческога рода да се оваке и овима подобне бесловесне (глупе) басне у христијанским књигам находе. да се читају и да се верују. {Дела Доситеја Обрадовића, пето, државно издање 1911, стр. 38).

ОШЦI Грчка непомчр/ћивост. Ашина, 5. ј> на. Зз време свзје посете код маиистра спољних послова Штрајта, Галиб беј је говорио о новим мерама, које је предузела Порта противу гоњења Грка. Према извесним извештајима, одговор Портин још није формулисан јер су Велике Силе настале да тај одговор буде задов.љавајући. По себи се разуме, да грчка влада неће сматрати за задовољавајући одговор, који би садржавсо какву изазивајућу фразу или непризнава• ње права Грчко/, да се меша у унуШрашње ствари турске царевине.