Радничке новине

Џз дана у дан

ЈТолитичка еитуација. Из владиних кругова чује се, да ће се да нас решити питање о томе: да ли ће се сада у среду на скупштинској седници распуститн Народна Скупштина и наредити нови избори или ће се седнице одложити још, и за које време. ИспОт сокодских предводни

Грађење Јадрансхе Дедезни це. Данас је отпутовала из Железничке Дирекције нарочита комисија г *ласи-

радњу на општој ствари од свих другова из Ваљева и унутрашњости. Конференција је донела још једну резолуцију којом протествује против терорисања полициске власти над лесковачким друговима. Резелиција

у Зајечар, да прегледа грађење пру ге за Јадранску Железницу, која се гради од Зајечара — К^ажевца ка Нишу па даље. Хапшења у ТедшШвару. У прошли чегвртак ухапшено је у Темика. Јуче је у смедеревској Паланци швару 16 војника и 3 подофицира био испит соколских предводника, —Србина, под сумњом да су шпијукоји ће учествовати у свесловенском нисали у корист Србије и Русије. соколском Слету у Ческој. Томе и -1 Наредба о овом хапшењу дошла је спиту присуствовао је и Министар | из Беча.

просвете г. Љ. Јовановић.

Нов самоуправн« Онжињер. Г.

Пролетаријат округа Ваљевског скупљен на својој окружној конфе ренцији држаној 26. маја 1914. год. саслушавши реферат друга Милора да Ђерића о политичкој ситуацији и говор друга Душана Виторовића о опасностима у којнма се налази Закон о радњама и економска борба пролетаријата, усваја следећу резолуцију. 1.) Пролетаријат округа ваљевског најенергичније протествује против

Помиловања. Министар правде, *"“Р а т д „ инж » ње Р Мн издао је иаредбу саветодавним од- / , Р ] на ’ иза(Ј Р ан је за Ј ' Ј 1 самоуправног инжињера округа чачанског. ^устријски официри у Земуну Поједном веродостоЈном саопштењу,, данас долазе у Згмун из Беча, тридесет виших ђенералштабних офи-1 цира, са задатком, да приступе ис-1 питивању стратегијских положзја и

За сиро/иашне књаткевЧане! Књажевац. Према одлуци Народне Скупштине фортифкација, дуж њихове границе П Р ИЛИК0М доношења закона о накна.—, —— Г Г. .. *Р1ЧЧАт/Л /А*МтАПА**ТГ*1 Г ** ППОПТША А ГТ

борима при казненим заводима, да му предложе већи број криваца за помиловањз, која ће бити о Петровдаиу. Крајње је време да се помилују овом приликом и политички кривци. Кондуктери и возовође. У Жељезничкој Дирекцији приступило се регулисању положаја и предлозима за повећање плате кондуктерима и возовођама. активан рада аустријских официра, влада 1 е одредила супер-комисију Кад се овоме особљу повећавају према нашој граници, а нарочита ' ко Ј а т Р е б а поново да процеии: да плате, онда је право да се то и снабдевање гарнизона и сувише са ли С У и У колико тачна тражења попрема осталом нижем особљу учини. ! профшантом и муницијом. јединих људи за накнаду штете, и да им исплати онолику суму колику она нађе за сходно. Али ова одређена комисија не врши савесно своју дужност. Она и на овоме послу показује

уз Саву и низ Дунав.

ди штете оштећеним грађанима од

Од некога времена примећује се У пада Бугара на нашу територију.

Ј4з партије

тресало политичко васпитање сеља ка у нашем округу, о чему су другови учитељи дали нарочито дра да С у њо ј М ного ближи интереси бо-

Окру?кна социјадистичка конференција у 5ад,еву На други дан Тројица 26. маја тек, год. одржана је у Ваљеву конфе . 1 ' * ј* . » I * ј доа Л I рп и » >а оеи) и »јј ис» и ц.1 * V ренциЈа за округ ваљевски. На овој | политичку акцију. На крају свога[ С у у ствари оштећени, дотле је си конференциЈи били су заступљени рада конференција је донела ову ресви срезови округа ваљевског. Ор-; золуцију. Окружна конференција у Ваљеву

гоценог материјала. У овој’ диску- 1 гаташа него сиротиње. Док су босиј:-: су живо учествовали и наши Г аташи искористили озу прилику да другози са села и из вароши, давши ] се наплате од државе, па тражили исто тако доброг материјала за нашу два и Т р И пута већу оштету него што

ганизацаје су биле заступљене својим делегатима а поред ових било одржана на други дан Тројица 26. је још и доста сељака и учитеља, ј маја тек. год. доноси у погледу сонаших другова из села у којима орга* цијалистичке агитације у ваљевском хова тражења, — пошто су они ла [ жно пријавили оштету, —због тога

ротиња приЈавила онолико колико је и оштећена, јер се зна да она ниЈ’е ) ни имала Бог зна шта. И због тога Ј што се појединим богаташима реду- ј цирају на половину или трећину њи-1

низације још нису основане Конференција је отпочела свој рад

округу ову резолуциЈу:

Како је економски положај рад-! се и сиротињи редуцира тражена на-

у 9 часова пре подне. паЈпре Је о ника и сељака врло тежак и како су ј кнада штете, и ако су они тачно при-

политичкој ситуацији реферисао друг Милорад Ђерић студ. философије. Излажући опширној критици спољну, унутарњу и финансиску политику наших буржоаских партија друг Ђерић је изложио опсежној критици

ван ње услед непрестаног товљења вечеринки, забава, предазања, конмилитаризма и рашћења дугова. О- церата и растурањем карата борбедобравање на које је овај реферат ног ф онда образовати борбени фонд наншао најбољије доказ јаке соци- из нога се издржаваги партиски јалнстичке свести и готовости за агИ татори за време док они врше

изгледи на добар исход наше парти (јавили вредност оштећене имовине. ске акције врло повољни, дословце ј Поводом тога наши су другови узажавај^ћи одлуке Главног Пар- ј у Књажевцу упутили комисији ову тиског Конгреса, чланови ове кон- ј представку: ференције решили су, да код сеоског . , , становништва развију што обилније | Комисији зп ревизиЈу оосуђеакцију милитараца и њихово силење, своју политичку акцију. Овај циљ них НпКНпдп ОШТећеним Књпуказујући на све опасности и не- лостизаваће се на тај начин што ће, жевчанима. среће које се ствара ЈУ у зем.ми варошке организације приређивањем К ао представници радничке класе и познаваоци њених прилика, ми смо слободни обратити комисији пажњу на једну важну околност, коју треба она да има у виду. најупорниЈу економску и политичку социјалистичку агитацију као деле-, В еК Ш или е мању Ра на а кнаду У Први "су борбУ пред којом стојимо. гати за село. Агитација ће се вршити Гб„1но из "/ова и^ћЈе кла^ Лк После дискусиЈе у којој су се сви потпуно социјалистички, агитујући за д и приП а Да ј у сиромашном стаговорници најенергичније изразили програм а не за личност и тумачећи новништву Комисија је стала на глепротив буржоаске ратне и фннан- програм, политичку и економску си- диште па на ј више редуцира накнаду сиске политике, друг Илија С Илић туацију у округу и земљи. Највећа досу Нену сиромашним људима. Таопанчар реферисао је о нашем со се пажња мора обратити оснивању кав ра д комисије неправичан је, прво цијалистичком програму и стању у читаоница и организација. Веза из- шт0 , е С иромашно становништво нашем округу. Критикујући буржо- међу организација сеоских и варо- при ј авил0 на јтачније величину своје аску политичку акцију и износећи шкнх мора бити што чешћа и већа. оштете . Оно је поступило по наче наш програм говор друга Илије на Згодни моменти искоришћаваће се лу . к о Л ако сам оихтећен толику ишао је на бурно одобравање. за одржавање зборова по 'општина- накнаду тражим. Друго, ако је та, У 2 часа после подне је друг Дра- ма и срезовима, за шта се мора те- 0ШТ ета мала у износу, то почазује гољуб Стојановић сарачки радник Р ен У напред припоемити непосред С амо да су ти људи сиромашни и ним додиром појединих другова.

говорио о начину наше агитациЈе после чега се развила опширна ди скусија. Нарочито се до ситница пре конференција с правом очекује са-^војном обавезом или другим смет

] да им је узето све што су имали. Апелујући на социјалистичку свест ! Има сиромашних грзђана који су

гадних намера политичких шпекуланата кој'и мисле да својим предлогом о изменама Закона о радњама униште плод пролетерске борбе. 2.) Нас радује и одушевљава борба лесковачког пролетаријата који је стао у одбрану својих права, али ми у исто време најенергичније протествујемо против полициске влчсти која је стала у одбрану капиталиста, газећи преко пролетерских леђа и слабе пролетерске деце. 2.) Кокференција, усвајајући ову ј резолуцију позива пролетаријат целе Србије да дигне свој глас у одбрану својих права против полициске вла сти а у корист Лесковачког проле | таријата.

В Ме Ш

њама били спречени дг на први по| зив своју оштету пријаве, па их је комисија због тога или сзсвим одбила или по њиховој пријави није ; ништа предузимато. Због тога је сушта неправда ако комисија тим људима ма и једчу пару закине од онога што су пријавили и што треба безусловно да им се призна. Ми немамо ништа против тога да се накнада оштете 1 дели и осталим богатим људима, али смо осудно противни да се право на накнаду сиромашнима закине, да би се господи и богаташима признало нихово потраживање које Је у највише случајева претерано. Водећи рачуна о сиромашним становништву овога места, ми молимо комисију да нашој представци поклони ону пажњу коју она заслужује.

5 јуна 1914 год. Књажевац Секретар Љубомир МарковиГ,

Представници радничке класе Председник Сретен С: Марковић

Дисмо из Трстеника 7 рстеник Слушајућн о беди трстеничких радника, решим се и отидем у поменуто место. Кад сам дошзо, имао сам шта видети: тамо је имао већи број радника, али на жалост нема ни једне синдикалне организације. Постоји партиска организација, али је мали број рздника уписан у њу, а исто тако је мали број њих читалаца Радничких Новина. Оволика немарност друштва је зл сваку осуду. Али су ми се они изговарали тим што новоизабрани председник општине, по начелу напредњак, мрзи и забрањује све слободне друштвене усганове и велики је противник социјализма. То се види из тога што је нашим другсвима забрањивао да прослављају празник рада 1. Мај, а другови, који нису били тако чврсто организовани, покорили су се наређењу овога кон зервативца и нису прослављали свој празник рада. Оно мало што их је, било организованих, који су напустили рад, то су већином абаџиски радници. Али ме је још нешто изненадило. Другови ми рекоше да тамо код опанчарскмх послодаваца постоји некакав картел, који је још 23 IV ове год. стзорен да помоћу њега отму и оно мало радничке наднице. А ево

Ф Е Љ Т О Н

Ото Ернот Погреб Сзд је већ за навек свршено. Мали Фриц јеумро. Било му је десед година, а пре три дана се играо лопте на улици' Напољу је била велика врућина и оморина и пре него што би се ико надао Фриц је добио крупне беле пеге по врату. Код дифтерије само један часак раздваја живот од смрти. Кад је лекар до шао било је сасвим доцкан, а сиротињски лекар често је задоцњавао. Сматрао је да је свет пренасељен, а нарочито сиромасима. Поред тога је имао аристократске нерве, те му је у сиротинским становима увек смрдело. Сад пак, Фриц је лежао ту и пиљио свјим мртвим укоченим очима у плафон собе под таваном. Борио се упорно са смрћу, а његово омршало тело се претварало у борбу смрти. Образи и усне су по модреле. Мора да је била нека сирота жена што је ту крај постеље свог јадничета дворила. Она је прала у предграђу и хитала би овамо, да види своје јединче како умире. У овоме тре нутку јој иије ништа падало на ум, ма да је имала времена, да на дуже време осгави посао и да блене пред малишановим лешем, као да ће га моћи оживети. Дете је било покри-

вено старим прњама и лежало у јединој постељи, коју је удовица имала и коју је све досад делила са својим Фрицем. Имала је, душе ваља, и један јорган, али је перје у њему застарело, рђаво и згужвзно у грудвице сишло у крајеве јорганове. У место узглавља служио је један јастук напуњен шевариком. Кревет беху са свих страна најели црзи. Мален намештај, који је ис п/њавао собу, био је права лешина. Из његових пукотина и удубљења је ударало на трулеж, један доказ само, колико је био нов. Али као да је и он учествовао у жалосги и беди и да је стога стајао накриво са бескрајним стрпљењем и прекомер ним напрезањем снаге. Једна сто лица је била чак и перјем испуњена, али се навлака пре. краћег времена раздрла и из рупе је испадало перје. Био је врео летњи дан. Да би одбраиила болесника од ужасне дневне светлости, мајка је обесила укосо испред једног прозора један велики дроњак од старог ицепаног платна. Прња је била обешена о два ексера, који су били укуцани у прозорски оквир кроз две од његових многобројних рупица. Горе је остало још Ј'едно окно слободно, разбивено и једним великим парче том жуте хартије запушено. Да се удари понова окно, коштало би исто толико, колико је мајка за један дан зарађивала. Био је лепушкасг, крепак дечко,

налик на свога оца, који је за свога живота обрађизао земљу и за време доколице врло много пио, Мати је гледала, како дечку расте слика њезиног мужа, који јој је као супруг причинио много срећних часова, а као хранигељ још више брига. „А, Фриц неће бити пијаница“ — Често би говорила мајка у тишини стојећи за коритом, док би дечко лармао и дизао џеву на степеницама или доле испод отвореног прозора на улицк. И како је он из дана у дан све веселији бивао и све бујније растао, то је све јаче у њеним грудима налазила разлога блажена нада. Она 'е радосио помишљала на окај тренутак, кад ће се потпуно уверити да Фриц неће бити пијаница. — Не! Биће уредан, само што је по лепоти, снази и добродушности налик на оца. Заистајебио бујан дечко. Она је морала од јутра до мрака да јеца под тешким радом и често јој је била потребна помоћ. Тад би давала Фрицу разноврсне домаће и жен ске послове; који су њему много досађивали. Њггов детињи егозам није знао ни за савесност и он би се трудио да забашури, кад год би могао. Мајка би тад седелз сама за сваки посао, и баш ти ситни послови које би могао посвршавати „ве лики обешењак* нису јој дали да стане, узнемиравали је и нагризали живот. Живот који је и онако раздражавао. И то дете, ето, сад лежи

овде мртво, то исто дете, које је често грдила и морала вући за уши, које је више пута прекоревала да ће бити неваљалко, ако не хгедне радити, а преко ког је сад падала устрентаним и узнемиоеним срцем, које би изнова сузама обливала, и обзсипала пољупцима.... Кад би се мало одморила помислила би на погреб. Ијгинз, о томе се бринула сиротињска комисија. А пред њезиним очима излазило би страшно правиђење: раван ковчег. Ковчезм су били обично сведеног поклопца,превучени црном бојом и посути прним прашкомкаменог угља. На зачељу обично сија јасан натпис са уређеним именом. Код сиромаха је друкчије: они добијају прост, црно обојен сандук са равним поклопцем. Народна досетљивосг иизива ове даске „стискало/ јер чине утисак као да глава под поклопцем нема довљно простора и морало се при бећи притиску да би уштедили дрво. Шга да каже човек? Издржавање сиротиње и фаталне школе гутају огромне суме. То Је просто неподI ношљиво. Мора се шгедити, а две ј даске више или мање већ је разлика. Па најзад, зашго да наједанпут нестане разликеуимућности и рангу пре смрти. Разлике дакле већ постаје, и оне су нужносг; ако би их унишгили морао би и живот нзгубиги сваку драж, јер најзад зашто би се живило. По то је само кратак пут ка гробљу. последњи на

на какав начин. Ти дембелаши мисле да ће радници, немајући организзције, на тај начин бити приморани да пристану на послодавачке захтеве а који су и сувише тешки. Радно време, и ако је ззгаранговано законом о радњама 10 сати, они су повисили на 16, а по потреби и више, а наднице се крећу од 0.40 пд. па до 2 50 и њихова — радничка храна. Кад један радиик хоће да изађе од свог послодавца, онда другипослодавац га несме примити и дати му посла док се не известе због чега је изашао од првог послодавца, и онда га изнуђавају да се врати код истог. А ако он неће, онда га они бојкотуЈу, те не може наћи посла у гоме месту. Ето, тако мисле гсспода послодавци да добију радне снаге џабе. Али нека знају да им картел неће иишга помоћи, само ако радници буду свесни и ступе у организацију. Тада ће моћи да примо рају и општинске и порициске власти да извршују све одредбе закона о радњама, од којих се дзнас овде ниједна тачка не примењује.

ШП ј! 93911 ШШ У Ј1ШЦЈ? IIIЊихов долазак у ово место изазвао је понајвише догађај од 27 маја. Судар пслиције и комита са шграЈкачком сгражом текао је, укратко речено, овако. Цело по подне комите и жандарми пили су по варошким кафана ма. Примећавало се да то чине у нарочитој намери, а више људи из вароши, са разних положаја и из разних партија, дошаптавали су појединим нашим друговима да се чувају. У 9 и по часова увече дојурио је Један штрајкач у стан код друга Стојковића. Сазнавша ту о догађају, друг Стојковић је пожурио ка месгу. На улици га је срео г. Милићевић, засгупник иачелника и задржао га, велећи му: Ја те не пуштам сад од себе, јер се бојим за себе од твојих људи. Друг се насмејао, рекавши му: Ако има какве опасности, то је она која мени и ) мојим друговима грози од ваших и фабрикантових људи. Г. Милићевић ]е понудио да се ззједно иде у фабрику пред којом је сукоб. Отишли су у колима са још једним радником и једним жандармом. У фабричкој авлији дочекали су их пакленом вревом побеснелих дивљака. На нашега друга одмах су насрнули жандарми и комите а фабрикант је сумануто дрекао : к оружју, к оружј)) 1 Нијс много требало Па да дивље комите поваде каме, а избезумљени жандарми устреме пушке на човека кога је главнипредставник полициске власти на часну реч и под гаранцијом одвео у ову курјачку јазбину. Г. Милићевића Је фабрикзнт дохватио за руку и о* двукао у собу, а на опомену друга Стојковића о датој речи господин јје само довикнуо: Па шта ти ја сад овде иогу! Да ни]е тога момента јстигао г. Ђерасимовић, други пкI сар по.лициски, побеснели "бзндити би разнели оружјем Једнога човека. Овај је господин био присебан и увиђавлн, те ]е узео у заштиту друI И ■ " ■овој земљи — а тамо, нред Бјгом смо сви једнаки! У „стнскалу“ ће сахранити њеног Фрица — обузе мајку хладна језа. Јадне жене, оне нису ни најмзње стидљиве и обично су радо готове, да окупају и обуку мртвацз, да би и на тај начин зарадиле само хлеба. Па и Фричева мајка није била нежна; видела је досга мртвих и и погреба. А кад би видела како некога као „сиротог" сахрањују У равном ковчегу локривеним црним платном, и како кроз полутаму дубоко у вече четири радника вуку ковчек журећи се — онда јој је смрг изгледала много друкчнје, него шго обично изгледа — као нешто неисказив грозно и одвратно, и тад би се обратила својој суседкн јежећи се од зиме, и са једним унесрећеним осмехом на развученимустима бипромуцала: „Тако ће и нас једном затрпати.“ И ннкако није могла да се окзни гнусне фантасгичне слике. Клече опет поред детиње постеље и кад изнова ижљуби дете и плачућ прибиваше своје лице уз његово, она спази, да би за њега такав погреб био ужасан, скрнавзн и да мора своме изгубљеном мезимчету учинити још Једну н последњу љубав. Внше је већ ноћи чувала Једног болесника и зарздила свега један талир. Талир је стао миого часова неспааања; сада је био закључан као ретко благо у фијоци старог рас-