Радничке новине

Бв. 135

б9#гвад, Среда II. јун^ 1б14 годинв

Г#д. У

Изг.азе сваки лан сем »елеље. — Цена: на тодиву 12 динара, на пола године 6 линара, .4Л 3 месеца 3 динара, на месец дана 1 дин. За вностраЕство 30 диаара годишње. 1Р9Ј б №

ВРПСНЕ бОЦНЈНПНЕ ДЕМОКРАТНЈЕ

Рукописи сенс враћају. Огласи се штампају по врло Јефтпној иени

Уредништво је у штампарији Радевковића Ад министрациЈа у СоциЈалистичком НародноЈ. Дому. ТЕ/1ЕФПЛ Рвдашј! Е46 Јдцшстшјв Ш

с 71ош1јпња

са ове четири шарлетанске котерије, за разбистривање појИ ако је решена криза, поли- мова, за одбацивање предрасутичка ситуација још никако да да, украт<о за развијање полисе разбистри. Настало је једно тичке свести и увиђавности код парламентарно затишје, док се маса, ове су коалиције врло коиза кулиса врше најразличитија рисне. погађања и праве све могућне Оне ће нам и формално докомбинације, почевши од озбиљ- казати оно што је у ствари већ них пз до смешних, од природ- толико времена постојало : оне

них па до најнелогичниЈИх.

Пре свега, још се није начи- врло мале, безначајне, бедне и сго са једном ствари која би вишеличне, разлике које постоје бар требала да буде ван сваке између наших буржоаских пардискусије. Наиме, још, док ове тија; и кад су оне заједничкн, слоредове пишемо, није решено хо- жн0 , нароччто за време балће ли се распустити Скупштина канских ратова, вршиле злочине и, у случају ако се распусти, ј на д овим народом, онда је и кад ће бити избори. Изгледа да , најлогичније и најбоље да засе између фузионаша и напред- једнички, сложне изиђу и пред њака у велико воде преговори суд тога народа. за коалисање. Напредњаци који су на челу још се затежу. Они оптирају између коалиције са опозицијом и коалиције са владом. Они калкулирају где ће бити рентабилније. Ако имадну изгледа за више посланичких маидата и министарских фотеља у друштву са фузионашима, напредњаци ће постати најватренији браниоци оосгојећега режима у досадашњој и Нсвој Србији, као и владине прошлости. Учинилиим се пак, у пар

вање запетљаних политичких о-] У последљем сукобу нзмећу вча дноса, за ликвидирање рачуна1 де и °фицира, који је био згодан г г Ј тренутак да свака паргија каже своје политичко вјерују, буржоаске партије су по стоти пут показале да се сва њихова политичка делатност своди на бедно начело: шго пре и што лакше доћи до власти. И у том ружном песиичаљу око власги најнечасније место заузимала је самостална партија. Уместо да као демократска пар твја, заједно са социјалном демок ратијом, најодлучније подигне глас за интересе демократије у Србији, она је на иајбеднији начин, само да бл што пре дошла до власти, при- ! шла њеном непријатељу. И дакле, више но икад, треба звучном трубом поззати на сав глас све што демократскн мисли у овој земљи, да снажно удари жиг срама на чело самосталне партије и покаже не обавештеном свету да ван ссиијалне демократије нема правога демо кратизма.

ће нас уверити у то да су мале,

сЖд дрзу руку Цр^бехи Про/теШаријаШ Дапашње друштво представља је дан хаос и анарх ју. У томе се слажу сви: не само његови критичари него и његове присталице. Па ипак, у једној ствари оно је врло доследно и врло логично. 1о је у десби на класу експлоататора и класу експлоатисаних. Та деоба није спроведена само у фабрици и у канцеварији, у произв \дњи и ад

Дорез на доходах у Ходзндији Док се код нас распикућски троши народна имовина на милитарнзам и преко посредних пореза сви терети преносе на сиромашне слојеве, дотле^ се у културним земљама Запада непрестано врши обрнуг процес. У издацима на непродуктивне

минисшрачи.и: она је спроведена и циљеве постаје се све штедљи-

тијском предрачуну о коме ових ' у цркви - Поред цоквених »ласнака: вч ј им , на социјалну гшлитику 1 и ј ј архиеиискоиа еиискоио, калуђера ПИ1 „, а тр дана дисчгутуЈу, да се може више I и свештецика, имамо и црквени про- да,е се Све ВЛЦК ’ 3 П0 Р ески те ' • __ . г 1 пати Т-ТГЈ ГМ-ТА 1ГП11Х Г\7

шћапити у друшгву са самосгал- : летаријат: црквењаке. цима и либералима, они ће. при-

рети преносе се иа оне који су Овч људи све се више жале на највећма кадри да их подмирују. сталице цензуса и Горњега Дома св0 Ј е бедно стање, а пре неки дан Место неправедних посоедних прићи партпјама које су; бар у' | Ј шТ /еТпеТсмјам"олешмПГ?,. пореза у буџет,ша држава « в

својим програмима, за опшгеј право гласа, и нзставиће све жешће своју критику стања у досадашњој и, још више, у Новој Србији. Никзда, па ни под Обреновићима, отрцана напредњачка кокета није била у ласкавијем положају него ли ових дана: пред њом граве реверансе и њој изјављују љубав обе владајуће партије новога режима.

у им.е Божје, о глнизују и да, под окриљем Свете Мајке Богородице. поведу класну борбу против својих експлоататора из олтара. Ја само незнам како ће овај покрет црквењака утицати на побожну потротачку публику■ У по следње време поскупеле су све жи вотне нанирнице, па и Божја Бла

ропскога запада све више места заузимају непосредни порези на доходак, ренту и наслеђе. Један корак V том правцу учинила је и Холандија. ових данл њен парламенат усвојио је пројект о аорези на доходак. И Холандија је до сад била

гослов Сад су шаксе за оиела и I земља где су посредни порези венчања много већг но раније. Ни-

ши се више човеку мили жениши ј се нити му се мили умирати. И И док је обнављање радикал- ј а мислимда су самоубчства у по

ско-напредњачке фузије још у питању, дотле је стнарање самосталско либералске фузије, и-

следње доба учестала само због тога да би се избегло плаћсње ве■ лике таксе при сахрани. Изиграће ти Србин закон, па ма то било шледа, сасвим сигурна ствар. \ и на овп ј на ц, )н< кс ј и нијебашта-

Пред народ ће по свој прили К о иријашан! ци изићи две фузије, једна тазе и друга подгрејана. Бирачи лрсба да плате цех за брудер-

И сад, кад црквењаци поднесу поповима тарифу, шта ће теконда бити? Колико ће тек онда поскуп.еиш Божји Благослов и Божји

шафт који на једној страни пи- ОпрошШаП■ ЈУ, г. Пашић и г. Новаковић Пред 010и поШкм иха се , збиља .\у иакнаду за ове доста велике

чинили главни извор државних прихода; и у њој су царине и грошарине на поједине артикле, као шећер и месо, врло васоке, на шећер скоро као у Србији. Од 335 милиона динара, колико је износио њен буџет за 1912, само 135 милиона падају на непосредну порезу; осталих 200 милиона добијају се од царина нл шећер, месо, вино, и алкохол од трошарине и такса. Али

а на Другој страни г. Продано- рашта зибринуиш, шшо би рекла вић и г. Рибарац. родољубива Самоуправа. Али, шта

пореске терете и њихову несраз мерну поделу Холандија је земља Међутим, баш сва ова пога-1 ћте: то је ток света\ Сви се о у ко јој је врло много урађено

ђања и покушаји за коалисање посредни су, али најјачи, доказ колико се све буржоаске партије осећају несигурне пред бирачима и са колико бојазни излазе пред народни суд. И ако имају за собом власт, фузионаши траже још и помоћ напредњака. И ако имају за собом народ, како су стално у овој кризи уверавали цео свет, самосталци траже резерву у либералима. То су четири давље

дноси у дру.ишву развијају у ко ј на 0 б ласти социјалног законорисш Соцшализма, иа чак и они V \г < цркви. Уосталом промена и није Д а8С1ва ^ холандском буџ..ту баш тако нагла. Довољно је само \ сума за социјалну политику је један мали скок па да црквењаци ј врло велика. То се нзјбоље види посшану црвењаци. П о томе што је за радничке пеншто се сивје. ] зије у овогодишиш буџет унета \сума од двадесесп и неколико

ПОЛИТИЧКН ПРЕГЛЕД Ј1ад самостадне партије Крупни догађаји у политичком животу од увек су покззнвали по. ! литичку неодрећеност наших бурнсоника који мисле да ће пре и-!,. ских „артија. Кад год јс сгвари спливати ако се ухвате два и два у загрљај, не увиђајући да ће се баш онда утопити! Ми немамо ништа против ових комбинација. У погледу практичних резултата, у погледу изборне технике тако да речемо, оне могу за нас, овога пута, бити мало неповољне. Али за јавни морал, за рашчишћа-

тр;бало широко схватнти, смелије погледати у будућност, дати пример политичке храбрости, оне су и даље пузиле по земљи и очајно пзтиле од немања гледчшта и неспособности да се уздкнгу на висину далековидог посматрања. Неспособ не да воде политику „вишег стила*, оне су у сваком значајнијем догађају и крупнијем питању гледале само личне ннтересе и тренугне успехе. милиона динара. То је позиција која се сад први пут уноси у буџет и ради њеног покрића и заведен је порез на доходак. Као и код закона о радничким пензијама, о коме смо у своје време писали, и овде се могу учинити многе и велике замерке. Најважнија је та да се порезом оптерећују и мали приходи и да је прогресија код великих прихода мала. Па ипак и и овакав законски пројект преставља важан корак у пореској политици, те ћемо се њиме опширније позафавити. Пореза на доходак замењује

раније порезе на капитал и занимање. Она ће бити: на приходе од: 1300—1400 дин. 2'50 дин. 1400—1500 . 4-00 „ Затим се прогресија на сваких 100 динара пење са 1 дин., тако да се на 2000 дин. дохотка плаћа 25 динара. На приходе веће од 2000 прогресија се пење још са пола динара, тако да се на приход од 3000 дин. плаћа 40 динара. Та се прогресија задржава за дохотке до 70.000 дињ, тако да порез износи: на

4 000

дии.

ДГН.

5.000

6.000

110

7.000

140

8.000

170

10.000

230

20.000

530

' 30.000

930

40.000

1.330

На приходе веће од 40.000 дин. плаћа се по 10 дин. од сваке стотине. Они који имају мање од 10.000 дохотка ослобођавају се и плаћају на онолико стотина кање колико имају деце. За приходе који се добијају од уложеног капитала постоји и накнадна пореза. Она се заводи на приходе веће од 32.000 дин. и износи 2 дин. од сваке хиљаде до прихода од 64.000 дин. На дохотке веће од 64.000 плаћа спорез се накапитал 3 дии. од хиљаде. Уз то посгоји и нарочити порез за акционарска друштва, који и:шоси 10 дин. од сзаке стотине која се исплаћује акционарима као дивиденда. * * Док се тако у Холандији предузимају нови кораци на радничком осигурању и зрше савремене реформе пореског сисгема, у Србији се брутално гази једини модерзн закон, Закон о Радњама, а ради подмирења огромних државних издатака спремају нови монополи, нови терети за радни народ.

БАДКДН РудоуниЈа — Послг посете руског цара Сва европска штампа пунајечлакака о значзју посете руског цара у Румунији. Највише је том посетом заинтересована Аустрија, чији је сусед и сазезник Румунија и којз ће највише осетити ако месго пријатеља и присталице Тројног Савеза добије за суседа непријатеља и присталицу Тројног Споразума. Нз више него званична Аустријз, исходом посете су ззинтересовани народи Румуније и Аустро Угарске. И они су већ дали своју реч. Румунска Социјална Демократија, још пред долазак царев, издала је прогласе у којима је нзјоштрије осудила руски царис.-ички режим и румунску владу која прази споразуме са таквим режимом који у крви најбољих својих синова угушује сваки покрет за напредак и слсбоду земље. Пролетаријат Аустро-Угарске такође је дао израза своме незадовољству и протесту лрогив по литике коју води аустро^угарска влада стварајући на све стране.непријатеље и, услед тогз, повећавајући из дана у дан издатке на наоружања на суву и води. Последице сваке политичке про мене у Европи јесу нова оружањз, нови терети на народ. Када су те промене ређе, онца је владама много лакше наметнуги нов терет на земљу и повећати наоружања; али када су те промене чесге, каоу по следње време, онда и капиталисгич

ким владама није лако вршити брзо нова наоружања и наћи брзо кредите за покриће истих. И оне осећају тежину своје милитаристичке политике и у двлнајесгом часу узвикују да је доста. Тако сада, после посете у Констанци, Аустрија осећа да је Румунија изгубљена за Тројки Сзвез, да ће према томе бити нотребно до године — кгда истекне рок савезу између ње и Румуније — истурити и према Румунији читзв корпус вЈЈске. И она ! преко саоје штампе, као и за Албанију, пледира за слободу румунскога народа у Бесграбији која је под скипIтром рускога цара. Она указује Румунији на кенародну политику ксју ова води, примаIјући рускога цзра који јој је отргао читаву земљу и не реагирајући ничим на речи пареве које је овај изговорио у Кишењеву: да му је мило што видч да Бесарабију везују срдачне везг за Русију и да је Бесерабије прожмана руским осећзњима. Нија л л то свкрепа иро.чија да Аустрија чини такве прекоре Румунији када и она држи под собом на хиљаде хиљада заробљених Румуна, псред осталих нзродности! Нлје ли то исто тако брига за нзрод као што је показује и румунска буржоазија, која дочекује у своје наручје крвазог цара и трампљава свсје поданикс за Добруџу насељену Бугарима! Зар није то најлепши доказ бзнкртсгва и срозавзња буржоаског национализма! Сзи ти буржоаски нацаиалисги прежалила би радо сае сзоје сународнике када би месго њах ; само могли дсбити ксто толико подзника ма којих вера и ма којих народности, које бл могли експлоатисати. И када зустриска буржоазија јадикује над изгубљеном Румунијом а румунска буржоазија над изгубљеном Бесарабијом, не гледзјте у томе јадиковању ии мало љубгви према народу: оне то жале за изгубљеним доменом пљачке, и утишаће се чим дабију нзкнаду за њега.

За наш оргаи Прексиноћ је заједничко Веће завршило дискусију о начину продаје и распростирања Радничких Новина. Резулгат дискусије, у којој је пало много плодних идеја и напомена, обухваћен је, у главном овом одлуком: 1. Да организације, у првом реду синдикалне, приме на себе обавезу да од својих чланова наплаћују дугове које они дугују продавцима Радничких Новина. 2. Да све синдикалне организације, као и месна партиска организација, са својим секцијама, на својим седницама разговоре о томе да све скупа са админнстрацијом ангажују 4—5 другова који би растурали Радничке Новине и осталу социјалистичку литературу, затим да одреде по једну најмању суму месечно која би се давала друговима продавцима, док потпуно не успе да продавачима социјалистичке штампе осигурају минимум за одржање своје егзистенције. 3. Да се претплагницима који не обнове предплату до 5 у месецу лист обустави. 4. Да све организације ставе у дужност својим члановима да врше притисак на буржоаске продавце новина да држе, продају и рекламирају Р. Новине. 5. Да синдикалне организације преко радничких повереннка одмах прикупе материјал о броју радника који читају и не читају Радничке Новине.