Радничке новине
6. Да партиске организације преко својих повереника обиђу све улице, све локале и места где радници остављају своје грошеве, и покупе претплату од старих и нових претплатника. 7. Да секретари организација са секретарима Партије, Главнога Радничког Савеза и администратором образују један сталан одбор који ће водити рачуна о броју и начину растурања социјалдемократске штампе. 8. Да се најживље агитује за партијске органе и осталу лите-
ратуру и резултат одмах саопште Већу и горњем Одбору. 9. Да се одмах одржепосвима синдикалним организацијама предавања са темом: Социјалистичка штампа и буржоаска штампа. Одлука Већа довољно је јасна и потпуна да не треба више трошити ни речи на њено објашњавање. Сад сви имамо само једну дужност: На посао!
Ј4з дама у дан
Кодтролшси. Има већ два дана, како се у клубу радикала решава питање о томе: да ли да се распусти ова скупштина, или да се само закључи, па да се избори на Гесен изврше. У Шоме клубу пали су предлози: да се учини компромис са напред ном странком, тако, да се и даље продужи скупштински рад, па да се на изборе не иде до јесени. Овај предлог ставиће се до знања још данас клубу напредне стран ке , и тек после његовог решења, одлучиће се шта да се ради. Народна Скутитина. Данас у девет часова аре нодне, биће седница Народне Скупштине са дневним редом:извештај верификационог одбора о поднетим оставкама тројице народних лосланнка. Конвенција са Грчкодг Пред седник владе послао је државном | савету на оцену и мишпење Закон ј ски предлог о закључењу конвен ције између Србије и Грчке о гра ђењу српског пристаништа у Со-1 луну. Очајно стање у општинО. За то, што влада није изишла на сусрет жељи управе београлске општине, да се што пре донесе закон ; о уређењу београдске општине, управа општине бесградске доведена је у очајан положаЈ, тако, да мора: или сазвати збор грађана, да промени одлуку о задужењу општи не, или цела управа мора дати о ставку, јер немају могућности, да изврше све послове, који су започети у целом Београду. Кушгковића афера. Јучеје Ка сациони Суд, а по жалби кварта теразијског, поништио решење првостепеног суда за варош Београд, по коме је одобрено решење о при твору главних криваца, за крађу дрогеријског еспапа из радње г. г. М. Антонијевића и Субашића, а по коме су делу ослобођени Пера и Владимир Браћа Кушаковићи из Београда. Не само са формалне него и са материјалне стране, Касација је пони штила судску одлуку, налазећи, да суд није ценио све околносги овога дела, које се једино на судском претресу имају утврдити. №лин браће 3. ЈТоповића. У јучерашњој седници Државног Савета поништено је решење министра
унутрашњих дела, да се са досадањег месга уклони млин браће 3. Поповића у Савамали, са разлога што | је за ово питање надлежан министар ] народне привреде. Сем тога Савет је одлучио, да ако . ј би се са овом одлуком сложио и ми1 нистар лривреде, да је држава у том случају дужна да одкупи имање од! браће 3. Поповића, па онда да га руши, или уклони. ЈТокдони ученацима. Миннстар прссвете откупио је већу количину књига из државне штгмпгрије, које су послате свима оснобним, средњим и стручним школама у Србији, да се раздаду као иоклони добрим ђацима, који су свршили овогодишње | испите. Сеоба царинске управе. Јуче се преселила царинска управа у доња одељења Министарства Финансија, пошто су сва горња одељења употребљена за пореску управу. јЈодела инспектора. По наред би Министра правде, инспекцију су* дова у старим границама СрбиЈе вршиће инспектор г. Милан Хри стић, а у новим границама Србије други инспектор г. Никола Пав ловић.
Из партије Организација у ПрњавоЈу изабрала је управу: председник Драгосав Милинковић, секретар Милош Шкодрић, благ<.јник Маринко Та/рђевић, чланови управе: Мнлорад Марјановић, Живан Мијатовић, Стојан Јекић, контролори: Владисав Мишковић, Бојо Танасић, Марко Савић.
За трамвајске раднике Радничка Комора упутила је следећу представку Министарству На родне Привреде: Трамвајско особље у Београду долази на посао у 4 сата изјутра а с последњим зозом стиже у депо у 11 и по сати ноћу. Поједине смене I раде по 11 и 12 сати; неки пут, он да када се смењивање врши, радно време досгаже и више сати. Поћни рад се трамвајским радннцима не плаћа. Дирекција гомила невично и ненаучено особље, које може довести у питање живот публике. Трамвајским ралницима се одбија
I 2 од сто за болеснички фонд у чи| јој управи они немају меродавног учешћа; за одело им се узима 3 и 7 динара а у куповини одела они не учествују, Зј порез им се одби ја по 5 динара, и ако толико иетреба да плаћају. Казне су врло честе и оне се хрећу између 0.50 и 5 динара. Кажњени се не саслушава, одбрана се од ; њега не узима, кривица се његова не извиђа, казна се ненадлежно из риче. Радничка Комора трзжи од Ми ј
П1 Ј№1 /1еферантске подвале Пожега, 8 1V I4 Пред мобилизацију су сви овдашњи пекари позвани у касарну и литани, пошто ће да пеку лебгц за војску по килограму, и они су одредили цену. По објави мобилизације дошла је наредба да се за Јаворску Бригаду лиферује око 60.000 ком. лебова. Овај посао узео је на себе газда Милан Јеремић, трговац овдашњи. А његов тајни ортак био је Миле Нетровић трг. и помоћник начелника ратне станице. Овај лиферант уз ауторитет начелника станице, на кога је утицао Петровић, раздао је пекарима извесну количину брашна од кога је требало испећи лебгц. Што је најинтересантније и најжалосније, пекари су са сваким џаком брашна добили по џак мекиња и џак очмнака. То све требало је псмешати и испећи лебац за српску војску. Пекари, већинсм слаби, недорасли
Ј нистзрства да строгом инспекцијеш извиди ове односе и да узме у заштиту трамвајске раднике сходно Закону о радњама. Сличну овој' I представци Радничка Комора је уј путила к представку суду општине Београдске к скренута му пажња на тежак положај трамвајских рздниха и тражено је да се и Суд општинг Београдске заузме у заштиту од прековремене експлоатације ко ју над љима врши трамвајско друштво. (IIII Џ или престарели — јер' су здрави и способни отишли у војску — јморали су под притисхом ауторитета по моћнака начелника станкце израдити овгј посао. Р^зуме ее, да су за то морзли упогребљавати своје горкво, со и др. Кад су предали лебац лиферанту Јеремићу, онда их )е о вај и његов тајни ортак Петровић огласио за лопове: Изјавио је да му је леба предато мање негоштотре 6а. И оглзсивши их тако еамовољно за лопове, он је изјавио да им неће ллгтити ништа зи шихов рад. Пекари су се жалили дивизији. А отуда им је одгозорено, да је за лебац сву суму наплатио лиферант, и да се они њему обрате за наплату свога труда! Ми се надамо, да ће пекари умети идућих избора показати пожешким самосталским и фузионашким главешинама и разбојницима, да осећају кеправду која им је учињена.
1ж у ■пмкнм кшама Данашња општинска кланица толико је запуштена, да више и ие личи иа једну радионицу, у којој се справљају животне намирнице. Зз зреме рада клзиица личи на вашзр: ту су сељаци, чобани, прекупци стоке, цигани и циггнке, безнослени радници, и т. д. Радкзшима који треба да раде онемогућава се рад овим, а дешавају се и несрећни случајеви. Међу свима горе именованим, најгори су прекуггци, сензали, и изгледа као да су они узели под закуп кланице од општине. Оћи комотно затварају сгоку у општикске штале н оборе, и одатле продзју касапима. Продату стоку мере на сзојим кантарима, пренос пасоша ие врше, како је законом прописано, и т. дОпштикски суд је пропнсао у 1912 години правилник за рад у општинским кланицгмз,. сходно постојећем угсвору између општине и клакичког друштва, али су нека господа успела, да општински суд обустави рад по правилнику (ао дзље иаредбе?) и ако противно уговору, да би се дало могућности акционаримз да узимају џабе 3 хиљзде динара месеч но. Рад је обустављен у априлу 1912 год. а дгља наредба није ни доданас дошла. Госп.одау општинском одбору, треба да знају да се од стране ошштинске управе, а на рачун Беогрздсккх гргђана, не сме одобравати пљачка никоме, па ии акционарима Кланкчног Друштва. Јоца П. 7раилс&ић.
]аш ш шМ ама
ЈЈешто о гкелезничкој Чети Скопље Свде у Скопљу, као и у Нашу, Ћуприји и Београду, постоје оареди железничке чете. Ма вршимо дужност ^очничара. Наргвно, путујемо самс са теретним возовим 2 , и при станицама вршимо утовар и истовар, маневру и т. д, Дирекција неће да набгви људе за ове пруге, темиморамо да се позивамо на вежбу да будегло кочнкчари. То јој јеијевтиније. Јер дох кочничари — службеницк имају са платом и километра жом 130 — 150'дин, месечно, дотле ми имамо новчану лрану по Г50. дин. днезно и кнлометражу, алн нам четз од тога километрг узима равно половину и вишз од половине. Разлог је томе„ што треба чета да нзм да одело, обућу и за путовање потребне снгнале. Али од како је об^ављеза мобилизација па до демсбилнзацкје први позиз је добијао ово, а други нијр. А од демобилизације пд и дазвас када вежбу врши лрвк, позив, ми не добијамо ништа, него ве>а»у издр жавамо у сзојем оделу/, али нам чета ипак одузима п©ла километра, и тај километар крваво зарађен иде негде, само не знам где, Јер мит:о не смемо ни знати. Још нешто. Командир г. Раљ. Јан ковић, капетан 1 кд. позива нас на & недељну вежбу. ЈБуди долазе и збиља са муком долааг, јер се ао
садило. Кад попуни одоед, он поје дине враћа натраг на 10—15 дана,. с тим да се опет јаве. А то је на свакш начин шиканирање. У Скопљанском одреду, према нахођењу г. шефа станице, треба да има 20 вајнкка кочничара. Али командир то не ферма и шаље 30 војнкка. Кад је шеф видео да командир не смањује број војника, он је почес да пушта његове службенике — кочничарг на но 5 — 6 дака осуства. Дакле државпи : службеници, који су плаћени, шетгју I се по вароши, а војницн —- обвезниди ! врше бесплгтно њихову службу. и када се пусте кући добијају- објаву да су пушгени на 6 надеља осустза. с тим да се по истеку истог јавг у команду. Дакле, као што рекоз, озде нас има 30 војинка, у Нишу 20 — :2>, у Ћуприји 8— 10 и у Бгограду 20 — 25 ато је свега 80 — 90 војника ргзгрвиста. А међутим постсјм и чета у Нк-шу од 160 всјн., 80 старих., и 80' рехрута. Ми сад питамо надл-ежне;: зар не- б« могао тај број попунити наша места, а ми, пошто смо издр жали годииу дана вежбе, да се пустимо својом кућама? ГТа и ми ваљда треба да иадокнгдимо досадању штету! Док су се други „дероји*' од.глковали, унапрсдили и обогатшш овлм стањем, дотле нас и даље оаде држе и упропашћују.
п
Илити: сзцијална политииа сппске државе — без. објашњења 1. 1'осподињу Министру Унутрашњих Дела : Оа 19' априла ове год. наступило је инипиЈ‘ативом петорвце фабриканата избацивгње фабричш-к радника и радница у Десковцу. Избацивање је обухватило око седам стотина радника и ра,тн»ца, а циљ му јегугушивање слободе хоалгзцијг код рвдника и раднаца тога места. У разгоргвању овога привредног конфлакта умешала се својим учегићем и тамошња полицигха власт, нстичући се са жандармима противу задника а у корист послодзваца. Камо је ово сукоб такзе природе ла заалужује интерзенцију држав!>е влагти само у корист радника, који г.у нзпаднути а не у корист пос.тодгваг^а, који су нападачи, то Глазни Раднички Савез овим моли Гослодана Министра, да изволи наредити пслицг.ској власти у Лесковцу да својим држањем буде коректна и да се повуче из улоге у којој је, 22:. Априлз 1914 год. Баоград. Секретар Г.аале Павлоан)> За управу Глаз Радничкос Савеза. Председник Ник. А. ВеличксмН 2 . Краљ. Срп. Министар Унутраш.
Ф Е Љ Т О Н
Анатол Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАЦА 41 КЊИГА V. Ново доба — Шати/вон ШЕСТА ГЛАВА Пад адмирала. На глас о томе напустише адмирала његови стари оружани другови, који су га до мзло час засипали својим ласкањима Али Шатиљон ипак остаде популаран у буржоазији из Алке, и још се на булеварима слушала песма: „Шатиљон, он нам је потребан!* Министри беху у повољном положају, они су хтели Шатиљона да предаду суду. Али нису знали ништа; они су били утонули у оно тотално незнање које их спречавало да вла дају људима. Они нађоше да нису у стању да докажу оптужбе противу Шатиљона. Сматраху да су те оптужбе само смешне лажи њихо вих шпијуна. Учешће Шатиљоново у завери, његове везе са принцом Кришо остадоше тајна тридесет хиљада дракофила. Министри и посланици знали су то али нису имали до каза. Државни тужилац рекао је ми-1 нистру правде: „Мени треба врло
зло, да водим кривични политички 1 наца откриће интриге једнога >оцес, али овде немам баш ништа;. товнога војника. Можете ли. то није довољно,' Тако ствар ле е. Непријатељи Републике триум.
ште, мислити метан. вредан
бун уоп-1 да један ведики, па напод ко!и је ство-
фоваху. 18. септембраизјутра, прелете кр®з град Алку вест да је Шатиљон по ■ бегао. Свуда овлгда узрујансст и узнемиреност. Сумњало се, није се могло разумети. Причало се ово: Једнога дана био је ваљани подадмирал Волканмул случајно у кабинету Госчодина Барботана, Мини стра Унутрашњих Послова, и рекао му са уобичајеном слободом : — Господине Барботане, изгледа ми да Ваше колеге имају даску пред челом. Види се да они не командују морем. Онај магарац, Шатиљон, улио им ђаволски страх. Чувши то, Министар пресече својим иожем којим је се.чао хартију ваздух у соби. — Но, немојте порицати то, од говори Взлканмул. Ви не знате ка ко се Шатиљону ради о глави. Ви се не усуђујете да га изведете пред државни суд, јер не знате да га оптужите како треба. Бигур ће га бранити, и он је добар адвжат... Ви имате право, Господине, Барботане, Ви имате право. Процес би био опасан... — Ах, драги пријатељу, рече Ми нистар лаким тоном, када бисте Ви знали како смо ми мирни... Ја добијам од својих префеката радосне вести. Здрав људски разум Пингви-
рио слободне установе... Волканмул га прехиде једним дубоким уздахом: , — Ах, када бих имао времена, ја бих Вас извукао из неприлике. Ја би мојега Шатиљона скрхао као орах. ј У љусци бих га ја пссзао у Марзи- ј нију! Министар начуљи уво. — То неби дуго трајало, настави | мрнар. Треба само да мрднем пр стом, па да оде до ђавола... Сада имам других брига... Један тренутак посматраху се Министар и подадмирал ћутећн. Онда Барботан рече званично: — Подадмирале Волканмуле, осло бодите нас једнога бунтовнога војника. Учинићете Пингвинији велику услугу, а Министар Унуграшњих Послова даће Вам средства која су по требна. Још исте вечери оде Волканмул Шатиљону и посматраше га дуго са болним и тајанственим изразом. — Што ти је такво лице? упита адмирал немирно. Онда му Волканмул тужно рече: — Стари мој ратни друже, све је откривено. Од пре пола сата влада зна све. Шатиљона, при овим речима, прође језа. Волканмул продужи: — Свакога тренутка можеш бити
ухапшен. Ја ти саветујем да се чистиш. И извади свој чјсовник. — Немој губита ни минута. — Могу ли бар да одем до виконтесе Оливе? — То би било лудо, рече Волканмул. Одмад бежате. Ади будите храбри. — Та храбдр ћу бити, рече Ша тиљон. — Збогои! Братско срце! — Збогом! Хвада! Ти си ми живот спасао. — Проклета дужност! После четврт сата адмнрал беше напустио град Алку. Ноћу укрца се у пристаништу у неку сгару лађицу и пође у Марзинију. Али на осам морских миља од сбате лађнца се судари са једним чамцем који је пловио без сигнал ских фењера. То је био чамац људи краљице Црнлх Осгрва која је одавно чезнула од љубави за Шатиљоном. СЕДМА ГЛАВА (Свршетак) Нипс ез1 ћјђепбиш. Ослобођена страха, срећна шга је избегла једну тако велику опасност, влада одлучи да приреди као успомену ка дан препорођаја Републике, народну свечаносг. Лепи председник, Министри, чла нови парламента и сената присуствоваху тој свечаности. Генералисимус пингвинске војске
беше у свечаној униформи. Клица ло му се са свију страна. Радничке делегације ношаху црне заставе беде и црвене заставе буне. Председник, министри, посланици, чиновници, шефови администрације и војске обновише у име своје и у име суверенога народа свету заклетву да ће слободни живети или умрети. Било је игре, песме и говора. После одласка представника државе, расуше се гомиле грађана у дугачке, мирне поворке, и викаху: „Живела Републнка! Живела Слобода! Ху, ху, поповска подвала!’ Штампа начини један једини ружан испад тога лепога дана. Принц од Босеноа пушаше мирно на Краљичиној Ливади цигарету када покрај њега прођоше државна кола. Принц се окрете миннстарском кочијашу и рече му претећи: „Смрт Републици!' Полиција га одмах шчепа, али покуша да се противи. Маса га обори на земљу. Али он се ипак бранио, отимао, опирао. Истукоше га и одвукоше у једну мрачну ћелију.
Ко хоће да се упозна са марксистичком науком тај нека буде сшални претплатник и читалац социјалистичког часописа &орбв. Цена на годину 8, за пола године 4, за три месеца 2 динара.