Радничке новине

Бр 137

Бвеград, Петак 13. јуна 1914 гшдсие

ГОЛ.

Иалазе смки вав сем аедеље. — Цеиа: на годину 12 винара, на оола готне 6 винара, аа 3 месеца 3 дипара, аа месец дана 1 дин. За вностранство 30 динара годишње. н 5 ж

тт српсне оошуне

ДЕИОКРАШЕ

Уредништао је у штампарији Радеаиовића Ад миаистраиија у Соиијалистичком Народиос Дому. ТЕ/1Е*ОЛ РШ8№|1 Мб Мкшстшјз 170 Рукописи се не враћаЈу. Огласи се штампају п» врло Јефтиној цени

с ЈСо јо главни кривац?

У нашем индустриском центру, Легковцу, већ два месеца не пуше се фабрички оџаци. А, по свима изгледима, то Не стање потрзјати још подуже време, јер у борби између радника и фабриканага не *осећа се ни са које стране да је крај близу. Фабриканти очекују да ће раднике натерати на потпун слом сваке отпорне снаге, не знајући да је већина радника пре готова да се исели него да се безнадежно савије у јарам старе експлоатације. У овој дугој и великој борби истакнуто је на пуну светлост јавности не само очајно бедно стање фабричкога пролетаријата у Србији, већ и још бедније држање наших ,социјалн'их политичара" итакозваних привредних инспектора. Сукоб између рздника и фабриканата у Лесковцу наступио је у првом реду због тога штс привредна инспекција није вршила своју дужност. У фабрикама је радно време било неограничено и зависило је одћефафабриканта и издржљивости радника. Дечја и женска радна снага сатирана је без икакве поштеде. У неиздржљивој фабричкој атмосфери, без икаквих мера за заштиту здравља радника, цропадало је поколење за поколењем, а свирепо поступање фабриканата, казне, батине, вређање, пили су душу овом капиталистичком робљу. Када никакве представке Радничке Коморе нису могле побудити привредну инспекцију да у лесковачким фабрикама спроведе заштитне одредбе Закока о радњама, морало је доћи до непосредна сукоба и тај сукоб је морао узети тако оштру форму. Гланни мотиви нерада привредне инспекције били су нам потпуно јасни тек после њена држања у току самога штрајка. Још је раније многом раднику могло изгледати да привредна инспекција не вриш своју дуж ност, да она пати од некретности и немања свести о дужности и одговорности. У току штрајка, међутим, показало се да наша привредна инспекција болује од једне теже болести. Када је требала да ради и да стање у нашим фабрикама учини колико толико сношљивијим, она није радила ништа; а када је истерана штрајком да се на лицу места појави, она је радила у корисг фабрнканата. У ствари то је једно ијсто. У оба случаја привредна ин!спехција је радила, али за фабриканте! У оба случаја она св^ показала сраман агенат фабриканата. Послат из министарства привреде, један млађи човек није могао а да се не згрози стања које влада' у лесковачким фабрикама и' да не поднесе један веран изве^штај. И место да се нешто прешузме на основу тога извештаја г. Станојевића, у Лесковац је отишао његов шеф г. Сима Аг (рамовић да баци анатему на ш рајкаше и да, у братском загрл ају са фабрикантима, држи комптама и жандармима предавање о томе како рабници

по закону немају права на штрајкашке страже\ Тек тада је ствар постављена на своје теме. Ми смо имали тај куриозан доживљај : да полициска власт води читаву полемику са .вршиоцима со■ и,ијалне правде“ око радничкога права на штрајкашке страже ради обавештавања. А од тога тренутка када је доживела Д2 је полиција учи шга се данас, као минимум права, радницима мора признати, привредна инспекција је изгубила право на опстанак. Њено морално банкротство V очима радника је потпуно. Али није крива привредна инспекција што је била те зле среће да падне у руке за тај деликатан позив недостојних људи. Болест од које данас та млада установа пати, то је болест људи који је предстазљају и држе. А од те болести има лека, ла^а, брза, јевтинз. Треба послати те људе у полицију за којима ова плаче, а инспекторску дужност пренети на друге који је неће компромитовати, у првом реду на оне који имају куражи не бити лакеји фабриканата.

*2Са дрзу руку уГеПо решење Изкшла је нојзад, у другом. по прављеном издању, чувена Уредба о приоритету. Питање о томе ко ће имати првенство приликом свечаности регулисано је на један ерло оригиналан начин, достојан збиља мудре фузионашке компаније и њиховог још мудријег Пашића. У уредби се наиме вели, да се пи тање о томе ко треба да стоји на најугледнијем месту у цркви: представчик цивилне или представник војне власти, има решипш према томе како је у ком месту уо бичојено ! Другим речима, пошто ни Па шић, ни краљ Пгтар нису могљи решити питање ко тр:ба да има првенство у држави: цивилна или војна власт, остављено је мојци цркви, то ће рећи Господу Богу, да га он на неки начин реши. Бог чува Срби/у; то је наша национална де виза, па ваљда ће нам тај добри Бог и овога пута притећи у помоћ. Сирота Црква\ Мало је што се у њој туку сваки дан попови, него ће сад Оа се пренесу на њено свето земљиште и туче између окружних начелника и команданата места И од тога коимадне тежу песницу: господин дивизијар или госпо Оин начелник, или ко им:.дне ду же нокте: госпођа дивизијарка или госпођа ничелникович,а, зависиће ко ће у земљи Србти имати приори шеш: војна или цивилна власт. _ Све у духу енглескога парламен шаризма. Чоаек што со смеје.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД ЈоШ једно признање Псследњи број Земљорадничке За друге, од 10 маја, цоноси једно искрено признање о беди и пролетаризацији која све више захвата наше село. За нас то признање има у толико више вредности што га даје лист надлежан за те ствари и стручан за те ствари, а сем тога и лист који је озбиљан и у коме се може нађи до ста паметнога и поучнога. Ево како гласи у целини тај чланчић Земљо радничке Задруге: Бада на селу раста Противно очекивањимаоних, ко-

ји су истицали привредни полет земљеу последњем добу, сиромаш > тина на селу расте. Потпуно су протно индустрији и трговини, које цветају и снажно гомилају капитале појединцима, у земљорадњи се врши један процес, који треба да забрине сваког човека. који гле да мало даљеу народну будућност, који не види и не мери напредак у друшгву по величини палата у Београду и по величини и броју новчаних завода. По статистици из 1905 године било је у Србији 11 ‘'3°/о, тј. дванаест људи на свањ сто људи, који нису имали нигде личега свог. У 1911 години бројоних, који немају ништа, износио }е 17 на сваку стотину. За пет година порастао је дакле број бескућника за преко 5°/о Свака година доноси нам да кле на сваку стотину људи појед ног који не може ништа да назове своје. Период „полета“ и „напретка“ у привреди обележава се и у повећању ових бедника. И штоје главно, њихов број расте снажни/е на селу но у градовима. Седамнаест од сто бескућника значе срамогпу за нашу земљу, у којој сви парадирају демократизмом , али у нојој се болећивост и осећања за народ огледа у високим дивидендама. што нижим надницана и што ввћој интересној стопи Ми немлмо шта да додамо овоме чллнку којм као да је писач за наш лист. Напомишемо само да чак ни овако представљени однсси не одго варају потпуно стварности. Они су још много гори и страшкији него ли кад се посмзтрају кроз лупу наше несавршене, бедне званкчне статистике. И лосле свега овога, нама се стално од стране буржоазије, декламује како Социјалиа Демократија нема ни каква посла н* селу, у &оме се, по признању самог органа земљорад |ничких зааруга, процес пролетаризације врти брже него ли чак и у варошима! [I Аустрија, Италија и $рбанија Догађаји не теку како дипломате желе већ по својим унутрашњим законима. И тај ток догађаја демантовао је предвиђања грофа Берхтолда. Место да послужи још тешњем зближењу заједнички рац у Арбанији довео је до узајамног неповерења, мржњеи оптуживања. Већ месец дана, непосредно после експозеа грофа Берхтолда, догађаји у Арбанији почели су се развијати супротно жељама Аустрије и Италије. У Арбанији је плануо устанак, и то је забринуло обе савезнице. Кнез Вид прогнао је Есад пашу, и то је увредило Игалију. Присталице Есад пашине почеле су устанак уперивати директно против кнеза Вида, и то је огорчило Аустрију. И од тог доба с узајамним оптужбама не престаје се. Чак се и јавно мњење у Италији и Аустрији сасвим супротно од носи према устанку. Док аустриска штампа кличе, кад год кнезу Виду и његовим трупама пође за руком да одбију устанике, дотле талијански листови ревносно и с очитим задовољством бележе сваки пораз кнежевих присталица. Док Аустрија успех своје политике везује за судбину кнеза Вида, дотле Италија као да се нада успеху тек од пропасти овог пруског поручника на арбанском престолу. Требало је, дакле. самб да се јави неки неочекивани обрт у Арбанији па да Италија и Аустрија от-

крију своЈе праве намере и почну вући свака на своју страну. А та супротност због Арбаније већ одавно постоји и до сад је била само притајена. Кад се нису могле споразумети да је поделе, они су јој почеле тражити владара. У стварању ар банске државе један од најтежих момената био Је погађање између Аустрије и Италије око кнежевског кандидата. Свака од њих имала је по неколико сво јих штићеника и свака је желела да њен угицај на арбанском двору претеже. И, као увек у таквим случајевима, изабран је неко, којег ни једна ни друга нису нарочито мариле, кандидат немачког цара и румунског краља. Око његовог задобијања повела се борба. Свака од њих хтела је преко њега да влада Арбанијом. И ако је Аустрија придобила кнеза Вида, Игалија му је за првог саветника поставила свог повереника, Есад пашу. И сад, кад је Есад паша уклоњен, а кнез Вид и сам близу пада, Аустрија и Италија само настављају своју политику. Док су имале своје поверенике на престолу и око њега борба се водила скривено, сад, кад су ишчезле личности које су ту политику водиле, подземна борба постаје отворена. Само, мора се увек имати на уму да се та борба не води једино ради Арбаније, већ поглавито око превласти на Јадранско№ Мору. Ту лежи тежиште талијанске политике, ту лежи и узрок талијанско-аусгриске супротностн. И већ децениумима девиза аустриске дипломатије је: Италија сме имати само једну обалу. Сваки покушај Италије да доминира обема обалама значио би опасност по аустриске интересе. Тако се борба око Арбаније јавља само као део једне обимније и замашније борбе, борбе око превласти на Јадранском Мору. Али о томе ћемо говорити у засебном чланку. БАДКАН Румунија — После посете руског цара 11 Као што рекосмо у претпрошлом броју, посета рускога цара имала је I за циљ промену спољне политике Румуније, издвајање Румуније из Трој ног Савс-за. Отуда је тглико претресање те посеге у аустро \ гарској штампи итруд званичне Аустро-Угарске да се докаже неприродност јаче | везе Румуннје иРусње. Издвајање Румуније из Тројног Савеза у овом мо менту пада још теже Аустро Угарској што односи са Игалијом такође нису добри и шго ова не пресгаје помиш љати да једног дана поврзти од А/ стрије крајеве у којима живг Тали јани и да завлада сама Јадранским морем у Албанији. Нова румунска политика прсма томе слаби снагу Аустрије према Игалији. Но она исто тако слаби снагу Тројног Савеза пр:ма Русији, а нову поделу снага на Балкану за извесно време учвршћује Па чак и Немачка не показује добру вољу да пуном снагом заштитисваки поступак Аустро Угарске. Интересанган је интервју бившег румунског министра, конзервативца, Тгке Јонеску са сарадником руског листа „Биржевија ВЈедомости* — а који излаже верно и гледиште да нашње либгралне владе Браћанијезе о бглканској инационалној полиги ци Румуније. К^о и Браћани, Јонеску утврђуЈе да је владајућа Румунија потпуно задовољна посетом царевом,

која је крупан политички догађај, и да је радосно поздравља. Да не би кварио леп угисак, и он не помиње Бесарабију, али се сећа Буковине и Трансилваније, које су под Угарском, изјављу;ући да он — као и цела либерална и консервативна буржоазија — признаје да не може бити говора о присаједињењу њиховом Румунији, већ да би се он задовољио само бољим режимом који би Маџари требали да заведу тамо. Зз Бугарску, Јонеску велн да треба да заборави на прошлост и на Добруџу: је, вели, не могу поједине државе да враћају једна другој отете теркторије, пошто бн то изазвало крах у политици. Другим речима, Јоиеску отворено потарђује принципе буржоаске „националае* политике која се састојн у потчнњавању туђих нација и отимању туђих територија, само ако се има довољно снаге за то. Бугарска, стога, има да се помири са тим и да се придоужи нама, да би и она згодном приликом могла ззкачати што од кога суседа — само не од нас. Ту балкаиску политику воде и остале балканске државе. И њима је лобро дошао сваки политички моменат где се нешто може отргнути од својих суседа, пз ма животни интерес народа, па ма будућност целог Балкана зависила од савеза и братсгва са тим суседом. Пз када тзкви мотиви руководе балканске буржоазије у њчховој балканској и националној полигици, зар се не може очекивати сутра дан један ноз блок, рецимо Румуније, Бугарске и Турске против Грчке и против Србије, или Румуниј; и Бугарске протиз Грчке, или опет Србије Румуније иГрчке против Бугарске и тако у бесконачност, или управо у блиску будућност која значи пропасг Балкана. Балканске буржоазије стимгју једна другој територије и народе, размењују вх за своје рођене. Ми их за то морамо спојити у једну заједницу, те д*. одузмемо буржоазији могућносг да их дели и размењује.

Концл ифрт тјкИршр Аустриски конзул у Београ^ постао је лиферант штрајкбр хера за лесковачке фабрике. ЈЕ сковачким фабрикантима, поред лесковачке полиције и фузионашке владе, који су све силе заложили у врбовању штрајкбрехера и сламању штрајка, у последњем моменту прискочио је у помоћ и београдски аустриски конзул. Он је пре неколико дана незаконито издао пасоше четрнаесторици штрзјкбрехера који су наврбовани у Ческој. Незаконитост конзулова је у томе, што је издао пасош штрајкбрехерима, и ако они полазећи из свога места пасоше нису могли добити. Међутим, за издавање пасоша надлежна је месна власт, а конзул међутим може давати пасоше само за повратак у зсмљу а никоме не и за исељавање из земље. И кад је конзул београдски, само за то што су лесковачки фабриканти лнчно код њега долазили и молили га да им омогући пролаз штрајкбрехера из Земуна где су без пасоша три дана седели и чекали на земунској железничкој станици, ненадлежно издао из Београда посаш да штрајкбрехери из Земуна пређу у Београд, онда значи да се конзул ставља у службу фабриканата за сламање штрзјка. Пролетаријат Србије, од овога поступка конзуловог можда ће имати мало штете, но само у толико у колико ће се штрајк у лесковачким фабрикама за неколико дана продужити. Али