Радничке новине

штрајк ће ипак морати победити, јер 14 штрајкбрехера не утичу ниуколико на резултат борбе коју води 800 радника. Али ће од овога некоректног и неморалног поступка конзуловог пролетаријат Србије имати и користи. Корисги због тога што се овим поступком најеклатантније утврђује, да међународна буржоазија, ма како се међусобом гложила о освајање пијаца и политичку превласт, ипак је у борби против интереса радничке класе подпуно солидарна. Наша Партија и Главни Рад. Савез предузеће потребне кораке да се овај поступак београдског аустриског конзула достојно жигоше, не само у Србији већ и у Аустрији. Јер ће наша братска партија у Аустрији, не само у својој штампи већ, надамо се, и у бечком парламенту ставити г. конзула на оптуженичку клупу и приковати за срамни стуб штрајкбрехерских лифераната.

Из

партије Интернационадна конфе ренција студената социјадиста. На предлог америчких студената социјалиста решено је да и студенти социјалисти одр

же своју конференцију приликом Интернационалног конгреса у Бечу. Сазив конференције поверен је бечким друговима и они су нам послали ову нотицу: „На предлог америчких и енглеских студената „Слободно Удружење Социјалистичких Студената у Бечу“ позива студенте социјалисте свију земаља на један састанак информативног карактера 7 августа у Бечу. Наше Удружење моли оне студенте, који хоће доћи у Беч, да нас о томе известе на адресу: Есћпипб 5сћ1е5Јп§ег, \\71еп, 1. МахппШапзћдббе № 5. У исти мах молимо студенте да нас известе, да ли припадају којој социјалистичкој организацији. Ако то јесте случај, молимо их за име и адресу те организације.' Збор. Чачанска Социјалистачка организација одржаћг вглики протесгни збор на великој пијаци 15. Јука 1914 г., за неизвођење Закона о радњама. Позивају се сви другови да изврше нгјпунију агитацију за збор. Истога дана позивају се сви партијски чланови на конферен цију по подне у 2 часа у друштве ном стану. Дневни ред на конференцији. Организација у Батинцу (окр. моравски) изабрала је управу: председмик Јавко Мијаиловић, секретар Ђорђе Рајковић, благајник Груја Николић, чланови управе: Симеон Ђукановић, Јанко Пауновић и Јован Илић.

ног особља протесгвовали и нагласили, да се тим злоупотребама сгане на пут и ложачи и матрози не одпуштају, у противном запретили су штрајком. Ми тражимо да минисгар привреде најенергичније стане на пут обесном инспектору, који врши само своје ћефове, а не службу за коју се плаћа. Извоз свћња. Од данас почиње клање дебелих свиња на кланици по општој тарифи. Аустријска влада дала је дозволу за увоз још 50,000 комада дебелих свиња из Србије. Инспекција у П ц роту. Привредии инспектор г. Лазар Богићевић, отпутовао је јуче у Пирот, да ивврши инспекцију послова, по Закону о радњама. Задужење округа подринског. Министар финансија послао је предлогДржавном Савету, по коме се одобрава округу подринском. да се може задужити са сумом од 800.000 динара код Управе Фондоза, на подлози свога окружног приреза, за набавку свога возног парка и локомотива, за своје окружне железнице.

Ј4з дана у дан

Радикадно-напредњачки спо разудг Јуче пре подне, била је се дница Главног Одбора старијих радикала на којој је решаваноо заје дничком раду на изборима са напредном странком. Данасће главни одбор напредњака решавати о овом истом питању. По свему изгледа да ће се још у току данашњег дана доћи до споразума између ове две странке. ^арауде на граница. Влада је одобрила кредит од 700.000 динара, за подизање 96 караула на српско бугарској граници. Толики исти број караула подижу и Бугарн на *свој граници. СаЈлоубиство због дефицита. Кад ]е комесзр Главне Контроле дошао јуче у Зајечар, и запечатио де озитну касу начелсгва окружног у ■^јечеру, тада му је писар полици I Сава Селић рекао: — Ја имам у каси досада дефиа 7000 динарз, ја пара немам дз _ај дефицит попуним, и с тога нећу зише да живим. После ових речи, Сава је брзо из вадио револвер, опалио на себз у прса и срушио се под астал. Одмах су дотрчали сви чиаовници на лице месга и констатовали сам> убиство. Сава се врло тешко псврсдио, и како лекари веле, н=ће остати у животу.

Кушаковића афера Мн смосаопштили нашим читаоцима, да је Кзсјциони Суд поништио решење ва * 1 рошког суда, по кривици Пере и ј Владе Кушаковића, који су окривљени, за куповину крзђеног дрогеријског еспапа, нз дрогерија М. Аитонијевића и Субашића. Првостепени суд за варош Бео град, није усвојио ове примедбе, не I го је дао своје противрззлоге, и дело ће данас понова ићи пред оп шту седницу Касационог суда. ТКе/везничка радионица у ^Ошу. Минисгар Грађевина тражио јс од Државног Савета кредит у суми од 15,300. динара, ради исплате додатка техничком особљу и радни цима, у нишкој железничкој рздионици. Шга се рада у бродарском друштву. Нема ни пуна недеља даI на како је штрајк у српском бродарском друштву пресгао, па ипак, но ви штрајк је опет на помолу због ћсфова појединлцау дирекцнји друш: твеној. Инспектор Пера Јанковић, коме толерира поступке и сам директор Сава Кукић, почео је еп шазз да одпушта матрозе и ложаче, који су би ли у штрајку. Дана нема а да по нехе од њих не одпусти или их цегредира, са већег на мањи положа). Јуче су четири капетана у име воз-

Један протест Радничка Комора опет је добила извештај из Зајечара а на име: да кмет општине Зајечарске Јота Бошковић и даље некажњено врши незаконита дела према радницима Он демонстративноји без икаквог раз лога неће да извршује чл. 142 зак о радњама, неће да потврђује рад ницима уверења за повластипу под воза у путовању која нм издају рад ничке организације и тиме онемо гућава радницима да одлззе из За јечара у друга места ради тражења посла. Услед тога беспослени радници принуђени су да путују пешке чли да продају све своје ствари дз би дошли до нсваца ради пуговања. Једно уверење једног радника другови из Зајечара послали су Рлдничкој Комори, које је поред тога што је издато и оверено од стране рад ничке организације још и Еснафом проверено, и потврђено, али га оп штински кмет Јита Бошковић опет није хтео од стране општинске власти оверити. Рлдничка Комора је приложила ово уверење уз представку Министарству Привреде и тражила да Министарство нареди Зајечарској општини да поштуЈе чл. 142 зак. о радњама. Ј1евршен»е Зак. о радња/иа у Свидајнцу Светислав Антић предузимач у Свилајинцу тера своје раднике да на грађевини раде од 4 часа изјутра па до 8 часова увече. Сем тога овај предузимач не ис плаћује уредно своје раднике. Кад би радници нотражили своју зараду, предузимач им прети, заплашава их, тужи их полицији и општини за нерад. Влајко Гранжман предузимач на мосту преко Мораве у близини Свилајинца приморава раднике да раде од 4 сата изјутра па до 8 и по сати увече и малтретира их при исплати. Услед оваког претераног радног

Ф Е Љ Т О Н

Густав Јанзон Грознуца • Ко има времена сада за јелс? Само чашу вина и мало кинина... и тада почиње летнајеста. Полудех од напрезања. Када будем изнемо гао, молим вас, постарајте се, да ме болнички персонал не мете међу бслеснике од тифуса. И када као луд будем протеран ја ћу гласно викати, да су ратови потлуно непотребни, бар за лекаре. Не, пустићу нека остане. Ви би то сматрали као доказ, да сам ја неизлечив. Ја долазим. — Дајте томе хлорофор ма за неко време, или дзјте му друго нешто, све једно шта, данас немамо велики избор. — Не, сесгро, ја ћутим, раздвајам и опет састављам, и. .. чујте како толови грме? Данас се још жешћебијемо. ПогледаЈте, како замичу нова кола кроз улаз. Ако ме разум само изнеаери. Ова изненадна ларма је страшнг. Пред собом имаш настолу једног сиромашног дечка и све иде добро. Али ту пуцају топови и лутају .. . баш у најваж нијсм тренутку. Не, више ни речи! Ја долазим, долазим. Ратови су апсолутно нужни, шта ви велите, сестро? Ви имате право. Ја сам у то увгрен, ја верујем, то је најбоље. Знате сесгро, ји сам некад писао

!једну расправу и један колега је критиковао тако да од ње није ни| шта сстало. Он је имао право, али ј то овде не важи. Он ме направио !скоро немогућним. Када се вратим кући, изазваћу га на пиштсље и просвираћу му куршум кроз те ло. Сада пошто сам увидео нужност рата, знам зашто се употребљава. , Мој колега је крзтксвид, не ви; ди даље од десет корака, то је по десан противник. И када народи отпочну рат, да . . . да . . . зашто? Можете ли ви или ма и један паметан човек то казати? Ја имам узрока, зашто не могу .... сестро, вас се не тиче мој говор. То није ништа до раздражење. Сума историје је, што су народи узимали право, да I с времена на време побесне .... Ватра, грозница, погледајте. Али поједине индивидуе морају рздити као разумна бића. Колективна смушеност и .... Шта је опет томе? Спава ли? Збогом, сестро, ја не мислим ништа о онсме, што сам ка зао, ја сам само уморан. Пром:на мишљења. Кад би ви то могли да појмите! Ту доле чека петнајестиКако удара мој пулс . .. Сви ми имамо грозницу, од генерала до трубача. Без наше кривице. Грозница је нужна, погледајте. Без грознице нема рата, дакле . . . Али кад се гроз. ница истутњи и наступи умор . .. ужасно, сестро, ужасно . .. Сад долазим ... * Врата падоше тако силно у двориште, да прозорска окна зазвеча-

ше. Одмах затим зажубори тихи опе ло и слаб мирис тамјана мешао се са кужним ваздухом болесничке бараке. Напољу је свирало за јуриш. У даљинису грмели топови. Путем долажаху трећа санитетска кола тетурајућн. Срет. Т. Днатол Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАДА 42 КЊИГА V. Н°во доба — Шатид>он СЕДМА ГЛАВА Власт жељно прикупљаше материјал противу Шатиљона. У пави љону Адмиралитета нађоше се писма која су доказиеала да је пре часни отац Агарик био у завери. Јавно мишљење одмах устаде противу калуђера. И, једно за другим, парламенат изгласа читаво туце за кона која ограничаваху, умањаваху и покресиваху њихова пража, имунитете, слободе, привилегије и бе нефиције. Положај калуђера би тим јако погоршан. Стојички подношаше пречасни о тац Агарик строгост закона који су њега лично погађали, понижавали и притискивгли, и пад адмирала чији је непоспедни и најглавнији узрок био он. Њему и не падаше на ум да приклони главу пред несрећом, и

{ времена дешавају се веома често несрећни случајеви, који остају незапажени за јавност. Радничка Комора је противу ових зликоваца упутила поедставку Министарству Нзродне Привреде и тражила да Минисгарство одмах примора ове предузимаче на експлоа тацију радне снаге у границама закона о радњама.

Ц]3 ИОДИШ131019 Неправедно ка/књен Г. Милановац У 111 броју Радничких Новина ' изашао је напис о би1ењу војника фезервисте Симеуна Видојевића. Ту! Јтучу видео је « Малош Урошеаић, резевиста, сељак из Сврачковца, ср. таковски, и све је после причао шта је видео. Али му је се капетан 1 кл. Добросав Максимовић зато осветио (кад је Милош, пошто је пуштен с вежбе, својим послом дошао у Г. Милановзц. Максимовић је Милоша, кад је овај наишао друмом поред касарне, са војницима дотерао у ка ј сарну и казнио са 15 дана загвора и стражарно спровеоначелникусреза таковског, на издржавање казне. Ваља напоменути, да је кажњени Милош оба рата издржао, и с>д за толике поднесене жртве добија као награду казну затвором, зато шго је морао посведочити противу једнога необузданог официра, једнога насилника који низашта бије војнике као стоку. Сад у најбоље време пољског рада, Милош мора да лежи у затвору, док му летина. којом треба да исхрани своју породицу, да плати све државне дације, стоји нгурађена. И

то се зове правда и поштење! Благо си га нјмј ! $ОјНИК у фијоци 5. јануара ове године ступили су на одслужење свога рока регрути свију родова оружја, и услед нездравих касарни мцоги су испропадали, неки помрли а већина се поразбољевала. Тако је и редов дринске болничке чете, Будимир Милаковић пао у болесничку постељу и после тешке болесги добио 30 дана боловања. По исгеку боловања имао је да се јави у своју команду која се налази у Новом Пазару. 24. о. м. кренуо се из Ваљава, а 25. у вече стигао у Краљево. Суградан крене се да пролужи пут, и на улици наиђе на једног грађанина који га запита одакле је. У тај час наиђе туда коњички мајор Велимир Вемић, чувени „херој. са Бакарног Гумна и кроз Албанију. Позва к себи овога војника и корбачем га отера у загвор, који се налази код касарне коњичког пука, где су га одмах по његовој заповести затворили у фи јоку. Кад је овај војник запитао зашто га хапси, он је набусито одговорио: зато што га није поздравио на улици. У исгини пак, војник га није спазио кад је наишао, јер је био занет раговором са грађанином. Овај господин Вемић, окуражен што му је опроштен један злочин за који је требао да понесе букагије на ногама, не лрестаје практиковати своју стару навику, да злосгавља војнике. Вредно би било чути, да ли министар војни одобрава овако поступање са војницима и упропашћивање живота ових младих људи и хранитеља њихових пороаица?

Ловлашћени леШинари (Допис из Пслагоније). Јесте слушали о онима, што сишу људску крв? О вампирима? Наш благородни чика Карл назива сличну једну појаву вампиризмом, и, може нам о тсме рећи много жалоснога. Овде је реч о једноме таквоме чудовишгу. Претбара се, често и дању, у хероја, лудака, лопова, суманутога; у црва, те пузи; лешинзра, када нешгеди ни мртве; у взмпира, због чега је подадуло од људске крви. Последњи пут се јавило као старешина среза, а сада, као адво кат у једноЈ лепој вароши у по дножју Перистра. Малена, црномањаста, дебела раста, лукаво и свирепо; блесасто-шаљиво, комедијант у вицу, херој и лудак, оно плаћа каву лиром и из дана у дан, свима и свакоме казује своје подвиге, које је починило у сзојој скорашњој улози. Тако, у једноме питомоме месту, чије се авети грдно плаши, мада]е само сгвара, оставило је за собом бгзброј вампирских подвига. Грк и ЈевреЈин, прелегело |е оно крваво Облаково, и крајем 1912. г. задржало се ту, у тој околини као „Царско Српски Старешина.' Да би дошао до циља, вампир надаје дреку и звони на узбуну. Бе

| дни људи из сграха и сујеверја по! веровали су. Но, неки нису. Ти су били у заблуди. Јер, оно и није било обична душа умрлога, већ у униформи. Један од њих, Наце Најдевић, жртва сзога слободоумља, пресвиснуо је напослетку од батика. Његово шесторо дечицг оплакују његову смрт, достојну његова уиа. Један бив. службеник егзархије, сада 1 код нас, нежан и интелигентан, до бија 30 корбача. Друга два службеника, виђена, умна и слободних мисли, пошто су му указала гостопримство, бивају у својој кући услужени псовком и шамарима. Грађанин Котевићјесрећа, јерје у стању, да своје муке ублажи са 150 турских лира. Шта више. и школа није поштеђена. Величанствена, двоспратна, модерна. Вампир је и ту тражио своју сопствеау сен. И једне ноћи испретура зграду. Глобуси, скупоцене географ. карте и БсћгеШег-ове слике, Ргбћећоварредства за забавиште, богата ледагошка књижница — све је тб мирисало\на егзархију, све је то груба жандарЦска рука исекла и спалала! И ако са немачким текстовима, иако потребне и српсној настави, дивља мржња лрема култури, ако је само туђа, све је то унишгила! И много, сувише много таквих сгвари од тога к^петана, због којих

сматраше је као привременога госта. Он је ковао нове политнчке планове, још смелије него прве. Пошто је о свгјим плановима био довољно промислио, пође једнсга јутра кроз конмјску шуму. Грабко је крупним корацима напред и говорио испрекидзне реча. Када стиже на пргг лабараторкје где је побожни нндустријалац, већ толико година, пекао златни ликер свете Орберозе, не виде унутра никога, — место беше празно и врата закључана. Пође око зграде и нађе позади пречаснога Корнемиза који је прислањао уза зид лествице. — Јесте ли то Ви, драги прија тељу? рече му он. Шта то радчте? — Его видиде, одговори калуђер из канијске шуме слабим гласом и погледа Агзрика болним погледом. Хоћу у свој стан. Њггове црвенеочне јабуке не потсећају више на победни сјај рубина; оне бацаху мрачну, тужну светлост. Његово лице беше изгубило насме јану пуноћу. Њггова бела лобања није више веселила поглед; зиој што га је изазивао рад и пеге од врућине беху прошарале чисту белину. — То не разумем, рече Агарик. — Но, па то је лако разумети. Ево видите последице ваше завере. Масу закона који су били уперени противу мене ја сам изиграо. Али ме неки ипак тешко погађају. Осветољубиви људи затворили су моју лабораторију и подрум, отворили моје флаше и бурад; моја врата су

закључана. Сада \шрам у свој стан кроз прозор. Једв(1 могу, са времена на врсме, да извучем бољи сок са препаратима бсз којих не бих могао радити. — Вн трпите гои>ење, рече Агарик. Оао погађа свс нас. Кал>ђер из канијске шуме превуче руком преко забринутога чела: — Ја сам Вам то прорекао, брате Агариче. Ја сам Вам прорекао да ће нас Ваше предуз&е бацити у несрећу. \ — Наш пораз је Јамо моментан, рече живо Агарик. С)н има чисго случајне узроке; он С( објашњава из чисто случајних недака. Шатиљон Је био слаба глава; он с« био опио својом рођеном глупошћ/. Саслушајте ме, брате Корнемизе. Ми не смемо губити ни тренутка. Ми морамо да ослободимо пингвински народ, морамо дг му скинемо са врата тиране, морам) да спасемо државу, добру државу, повратимо част католичке релфије и углед католичке цркве. Шатићон је био рђаво оруђе; он је смрзљен у натој руци. Нађимо бољ« оруђе. Ја имам чоаека који ће ргзојјити пингвннску демократију. ]о је човек из грађанскога с т алежа: г омори. 11ингвини су ништа према њему. Ун већ има своју партију. То је човек који нам је потребан. Још у почетку овога говора калуђер из Канијске Шум< беше метнуо Једну ногу на профр. » друга му је стајала на леств^ама.